Svet - Srbija

Cena benzina zapalila Ameriku

Rast cena benzina na oko 1,25 dolara za litar uzburkao američku javnost i postao politička tema u predizbornoj kampanji. Prosečna američka porodica godišnje troši oko tri hiljade litara benzina.

Poskupljenje benzina u Sjedinjenim Američkim Državama postalo je politička tema predsedničke kampanje, jer izaziva veliko nezadovoljstvo mnogih vozača.

Cena benzina u nekim delovima zemlje premašuje pet dolara za galon, što je oko dolar i 25 centi za litar. Premda je to jeftinije nego u mnogim zemljama, poskupljenje benzina postaje, kako konstatuje Glas Amerike, političko pitanje.

To je zbog toga što prosečna američka porodica godišnje troši oko tri hiljade litara i mnogi birači traže da izabrani zvaničnici preduzmu akciju.

Promenljive cene goriva primoravaju velike potrošače energije kao što su avio-prevoznici, da sklapaju ugovore koji im daju pravo da kupuju gorivo po određenoj ceni u određenom trenutku, da bi cene u budućnosti bile izvesnije. Međutim, drugi investitori kupuju i prodaju takve ugovore u potrazi za profitom, bez namere da se late isporučivanja nafte.

Američki eksperti preporučuju različite načine smanjenja cena, od puštanja u promet rezervi nafte, do ograničavanja tržišnih špekulacija.

Kritičari kao što je Mark Kuper, iz Američke potrošačke federacije, nazivaju takve investitore špekulantima, jer ulaganjem novca u tržište povećavaju tražnju i nanose štetu potrošačima. Špekulisanje je povećalo cenu nafte sa 70 dolara na više od stotinu.

Kuper kaže da bi bolji poreski zakoni smirili tržišta davanjem prednosti dugoročnim investicijama, dok bi bolja regulativa mogla da ograniči broj ugovora koje bi mogli da drže špekulanti i ograniči vreme u kojem bi mogli da sklapaju ugovore.

Međutim, drugi stručnjaci kažu da na povećanje cena utiče zategnutost sa Iranom zbog sumnje da razvija nuklearno oružje, jer bi ekonomske sankcije ili vojni sukob mogli da prekinu izvoz tog velikog proizvođača nafte.

Mohsin Kan iz Petersonovog instituta za međunarodnu ekonomiju kaže da strah od nestašice goriva igra veću ulogu nego špekulisanje sa sadašnjim cenama.

On kaže da bi Vašington mogao da utiče na smanjenje cena otvaranjem američkih strateških rezervi nafte, kojima bi se nadoknadio manjak u slučaju sukoba sa Iranom.