Svet - Srbija

Jesenja bitka za evrozonu

Posle brojnih sastanaka, još uvek nema rešenja za krizu evrozone. Stručnjaci smatraju da posle avgustovskog zatišja, zvaničnike evrozone čeka teška politička borba onih kojima je pomoć potrebna, i onih koji treba da je daju.

Istorija bi mogla da zabeleži da su poslednji meseci 2012. godine bili period kada će se evrozona integrisati ili raspasti, piše britanski "Ekonomist". I posle brojnih sastanaka, rešenja još nema. Pretpostavlja se da posle avgustovskog zatišja, zvaničnike evrozone čeka teška politička borba onih kojima je pomoć potrebna, i onih koji treba da je daju.

Posle brojnih neuspešnih sastanaka, direktor Evropske centralne banke, koga zato zovu i "Super Mario" Dragi, obećava da će učiniti sve da evro opstane, što je za trenutak umirilo javnost, da bi ubrzo počelo da se govori da je samo planirao da napravi plan.

"Još se traga za najboljim rešenjem i velika je bitka među onima koji daju pare u fond za prevazilaženje krize i onih koji na to računaju, a tu je taj politički momenat, ali u ovom trenutku niko sem Velike Britanije ne dovodi u pitanje postojanje evrozone", smatra profesor FEFA Mihailo Crnobrnja.

Neki ipak smatraju da sve zemlje evrozone razmišljaju o planu B, samo što Velika Britanija o tome otvoreno govori.

"Britanija je ozbiljna zemlja, koja se pozicionira u slučaju da evropska zajednica ne opstane, a po meni je verovatno, da ako evrozona opstane, Britanija će razmisliti da joj i sama pristupi, zbog odnosa evra i funte, da bi povećala konkurentnost ekonomije", objašnjava ekonomista Aleksandar Milojević.

U najjačoj evropskoj ekonomiji, Nemačkoj, i za njom Austriji, krize kao da nema, ali ako stigne biće to prava drama, smatra generalni direktor "Erste grupe" Andreas Trajhl.

Poznat po izjavama da evro nije ni trebalo uvoditi te da ne treba sprečavati izlazak Grčke iz evrozone, danas kaže da svi treba da shvate da su odgovorni i da se ovakvim tempom stvara svet bez Evrope.

"Bilo je mnogo grešaka i u Grčkoj i u evrozoni. Ko je onda lud, onaj koji je rešio da u najtežoj situaciji ikada potroši više od pet odsto BDP na vojne troškove, ili onaj ko im prodaje, a ne kaže neću ti prodati jer ne možeš to da priuštiš", objašnjava generalni direktor "Erste grupe".

Trajhl ističe da treba rešiti sve probleme i što pre pomoći Grčkoj, jer ako se to ne uradi, možete kako je rekao da "zaboravite Evropu i odustanite od evra".

Trošak izlaska Grčke iz evrozone, prema nekim procenama, samo bi Nemačku koštao 80 milijardi evra, i to za početak.

Veći problem je taj što ekonomisti izlazak Grčke porede sa zarazom koja bi zahvatila Portugal, Španiju i Italiju, a poslednjih godinu dana, politički odnosi koče razrešenje.

Milojević smatra da će procesi biti usporeni zbog izbora u SAD i Nemačkoj, pa će do sledeće godine, kako je rekao, "biti gacanje u blatu, bez velikih rešenja", usporavanje stranih investicija, slaba mogućnost izvoza, povećanje kamatnih stopa.