Svet - Srbija

Konačno sporazum Grčke i kreditora

Dogovor sa kreditorima o trećem paketu finansijske pomoći vrednom 86 milijardi evra je postignut, Grčka je rešila jedan deo problema. Bauk bankrota i izlaska iz evrozone skinuti su sa dnevnog reda, dospeli dugovi biće plaćeni na vreme. Parlament će, verovatno, smoći snage da u četvrtak izglasa sporazum i tako, bez obzira na političke razmirice, pruži zemlji bar nekakvu šansu da se izvuče iz bezdana.

Dogovoreno je da Grčka tokom 2015. zabeleži primarni deficit (uz budžetsku ravnotežu bez isplate dugova) od 0,25 odsto BDP, potom primarni suficit od 0,5 odsto u 2016, potom 1,75 odsto u 2017. i 3,5 odsto u 2018. godini. Reč je o mekom regulisanju koje, kako se procenjuje u ovdašnjim krugovima, ostavlja i izvesnu mogućnost za privredni rast.

Ono što u praksi čeka Grke jeste bez sumnje, jedan od najtežih, ikad viđenih paketa mera za izvlačenje iz krize i dobijanje finansijske pomoći sa strane. Zemlji koja je bila na ivici ponora i u kojoj će mnoge generacije u budućnosti vraćati dug i kamate, kreditori su principijelno, na tehničkom nivou, odobrili mogućnost korišćenja obećanog kredita od 86 milijardi evra. Zvanično saopštenje Brisela je da je postignut okvirni tehnički dogovor koji sada zahteva političko odobrenje.

Dakle, ostalo je još da se u četvrtak sa merama saglasi grčki parlament, zatim u petak  Evrogrupa, da prođe proces ratifikacije i da već 19. avgusta na račun legne prvi kredit od koga će odmah ECB biti plaćeno 3,2 milijarde evra dospelog duga.

Mora se priznati da se proteklih dana grčki pregovarački tim sa ministrom finansija Euklidom Cakalotosom na čelu, ali i svim resornim ministrima, lavovski borio za svaku reč, za svaki ustupak, za svaku reformu... Ali i da su predstavnici institucija bili spremni na dogovor, uslovne ustupke, za šta su sve vreme imali podršku Brisela koji je tvrdio da se „proces odvija u pozitivnom smeru i konstruktivnoj atmosferi”. Očigledno, Evropska komisija je ovog puta rešila da, dajući Grčkoj kredit pod teškim uslovima, pokuša da spase i sopstveno jedinstvo. Finska je s obzirom na kategorični stav na samitu EU pošteno najavila da neće učestvovati u ovom paketu pomoći Grčkoj. Nezadovoljna je još Nemačka koja i dalje pokušava da sporazumu postignutom u Atini da formu prelaznog, da se odobri deo kredita, ali da se o glavnom memorandumu – razgovori nastave na jesen.

Vladini izvori procenjuju da je Ciprasova diplomatska inicijativa bila odlučujuća u pravcu dogovora i pristanka svih strana na sporazum.

Poslanici grčkog parlamenta, prema sadašnjem dogovoru, odmah glasaju za paket mera među kojima je dogovor da se rastuće obaveze farmera podele na dva dela i da im se ukinu olakšice za kupovinu goriva za poljoprivredne mašine, da se sprovede restrukturisanje javne administracije, da se sprovedu propisi u sferi penzionog sistema i „slovo zakona” bude odlazak u penziju sa 67 godina uz utvrđivanje jasnih uslova za odlazak u prevremenu penziju sa povećanim penalima. Građani će i dalje plaćati pet evra za analize u bolnicama, privatizacioni fond sa sedištem u Atini treba da obezbedi 50 milijardi evra, ali ne prodajom, već ustupanjem javnog vlasništva na višegodišnje korišćenje.

Najviše diskusija izazvala je najavljena odluka premijera Ciprasa da u okviru restrukturizacije javne administracije ukine poreske olakšice za poslanike i smanji plate ministrima, šefovima državnih organizacija i nezavisnih tela 15–20 odsto. Tako, recimo, poslanici više neće uživati 25 procenata olakšica na svoje zarade, dok će pune poreske olakšice koje važe za plate u parlamentarnim komitetima takođe biti ukinute.

„Politički sistem mora reagovati na osećanja društva“, izjavio je Cipras na sastanku sa svojim ministrima koji će ostati bez 15 odsto svoje plate.

Dogovorom koji su Atina i kreditori postigli precizno je predviđena i druga faza ozbiljnih reformi koje moraju biti usvojene u oktobru. Među njima je druga faza penzionih reformi, progresivne poreske mere za poljoprivrednike koji će u 2016. biti oporezivani sa 20 odsto, a već 21017, sa 26 odsto kako su poverioci od početka zahtevali. Biće uvedena taksa na emitovanje TV reklama, sproveden tender za dobijanje TV licence, porast takse za igre na sreću na 30 posto, smanjenje troškova za odbranu sa 100 miliona, koliko je ove godine, odnosno za 400 miliona 2016, što je još jedan od uslova na kome su poverioci od početka insistirali i na koje je vlada morala da pristane.

Grčka vlada je pristala na ustupke jer, suočena sa bankrotom i mogućnošću izlaska iz monetarne unije, nije imala nikakvog drugog izbora. To priznaje i opozicija koja svih ovih meseci pristaje da, za razliku od dela Ciprasovih „saboraca” iz Sirize koji sabotiraju program vlade, zarad nacionalnih interesa, podrži u parlamentu usvajanje nepopularnih mera. Oslabljena opozicija ne podržava ni ideju prevremenih izbora koje Aleksis Cipras vidi kao mogućnost ako drugačije ne bude mogao da obezbedi parlamentarnu većinu i stabilnost vlade.

U svakom slučaju, Grci će tek u praksi videti svu težinu reformi na koje je vlada, i sama ne verujući u njihovu održivost, morala da se saglasi kako bi zemlja opstala u monetarnoj uniji. Bilo je i zahteva za koje se izborila, naročito oko „stavljanja na bubanj” prvih stanova za koje nisu plaćeni bankarski krediti, gde se vodila  žestoka rasprava koja je rezultirala izvesnim olakšicama. Pitanje je da li je sve to kreditorima dovoljno ili će po starom scenariju na jesen opet biti novih zahteva. Već sada dažbine su vrtoglavo porasle, džepovi opusteli, a novi talas otpuštanja i zatvaranja malog, privatnog biznisa – tek sledi.