Svet - Srbija

Korist i štete od evra

Rukovodstvo i javnost u Estoniji, koja u januaru postaje sedamnaesti član evrozone, veruju da će evro, kao sve forme integracije sa zapadnom Evropom, biti od koristi za bišu sovjetsku republiku.

Vlada desnog centra premijera Anrusa Ansipa smatra da će zajednički novac podstaći strana ulaganja i ukinuti troškove valutnih razmena.

Prihvatanje evra će pre svega učvrstiti napore Estonije da postane u svemu punopravni član evropske zajednice - što je uloga koja ima najveći značaj u zemlji od 1,3 miliona stanovnika.

Skeptici, uglavnom ekonomisti i zadrti nacionalisti, tvrde da će ekonomski dobitak od evra biti mali ili nikakav i da evro čak može da zakoči napore Estonije da dostigne bogatije članove evrozone.

Od 2004. do 2007. godine, privreda Estonije je pregrejano rasla stopom od osam procenata godišnje sa inflacijom od 10 odsto 2008. Rad je postao suviše skup i Estonija je izgubila svoju konkurentnost.

Estonija se obavezala da će preuzeti evro kada se 2004. godine pridužila Evropskoj uniji. Nije imala klauzulu da bira, kao što je imala Velika Britanija, koja i dalje koristi funtu.

Ali, pošto obaveza nema krajnji rok, Estonija može da zadrži svoju krunu još neko vreme i čeka da vidi kako će se evro izvući iz tekućih nevolja.

Prilaz "čekati i videti" bi, kažu skepitici, omogućio Estoniji da zadrži fleksibilnost u ekonomskoj politici i da se približi evropskom životnom standardu. Evro pravila zabranjuju visoke budzetske deficite, veliki nivo inflacije ili prilagođavanje kamatnih stopa po meri sopstvene privrede.

Prošlomesečno ispitivanje javnog mnjenja pokazalo je da je 50 procenata Estonaca za evro, 38 odsto protiv, a da 12 procenata ne može da se odluči.

Estonija će biti najsiromašniji član evro kluba, sa dve trećine prosečnog bruto domaćeg proizvoda (BDP) evrozone izraženog u kupovnoj snazi, navodi Eurostat.

Što je možda još gore, Estonija će dobiti evro posle najteže recesije kroz koju je ikad prošla. Tokom 2008. godine BDP je pao za gotovo 14 odsto dok je nezaposlenost premašila 18 procenata u drugom kvartalu ove godine.

- Moramo da čekamo. Još nismo spremni - kaže Ibar Raig profesor ekonomije na univerzitetu u Talinu.

- Problem je u tome što je monetarna unija veoma restiktivna za rast, a naš ekonomski ciklus nije sličan sa većinom drugih zemalja članica - kaže on i ističe da veruje da Estonija treba da se pridruži evru ali samo "na vrhuncu narednog ciklusa rasta", ili za oko šest do sedam godina.