Svet - Srbija

„Korona komunizam” zahvatio i Italiju

Ovog puta neće mu ubrizgati finansijsku injekciju već će ga, prema najavama, nacionalizovati.

Kompanija je „u vetar bacila” više od deset milijardi evra pomoći i kredita od kada je 2008. godine privatizovana. Sada će biti podržavljena, a vlada planira da prigrli i „Ilvu”, najveću železaru u Evropi (socijalnu bombu sa 10.700 zaposlenih), o čijem daljem radu treba diskutovati s Evropskom unijom. Podržavljenje kao lek za ozdravljenje već je propisano „Autostradi”, preduzeću koje upravlja italijanskim auto-putevima.

Time je Italija našla rešenje za industrijsku krizu i spas za ukupno 40.000 zaposlenih u tri potpuno paralisana giganta. Podržavljenjem ranije privatizovanih preduzeća Italija se pridružuje talasu „komunizma”, koji se, pod plaštom borbe protiv korone, širi i drugim evropskim ekonomijama.

„Lufthanza” je već izbegla bankrot državnom injekcijom od devet milijardi evra. Zauzvrat je Nemačka dobila 20 odsto kompanije (prvi put od privatizacije 1997), a dobiće i dve pozicije u nadzornom odboru. Portugalija je na putu da nacionalizuje avio-kompaniju TAP, a zaštitni kišobran firmama kojima preti krah nudi i Francuska.

Nova „Alitalija” biće javnosti predstavljena najverovatnije u septembru. Ministar saobraćaja Stefano Patuaneli rekao je agenciji ANSA da će kompanija u početku biti u apsolutnom državnom vlasništvu, a kasnije će taj status razmotriti.

Dugo je i porodica „Beneton” razmatrala ponudu države da preuzme njihovu kompaniju „Autostrada”. Maratonski pregovori vlasti s dosadašnjim vlasnikom, poznatim po istoimenom odevnom brendu, okončani su tako što će državna investiciona banka Kaza depoziti e prestiti (SDP) preuzeti kontrolu, a manji paket deonica prodaće privatnim kompanijama. „Beneton” će dobiti odštetu, a iznos će biti određen vrednošću kompanije nakon obavljene dokapitalizacije. Lokalni mediji spekulišu da će bivši vlasnik inkasirati bar tri milijarde evra u trenutku kada deonice ovog koncesionara nad putevima gube na vrednosti.

Stručnjaci ocenjuju da jedino „Beneton” treba da proslavi ovaj slučaj nacionalizacije, a ekonomski magazin „Sole 24 ore” akcentuje da će ocena podržavljenja biti moguća tek kad se bude znalo koliko će tačno SDP platiti preuzimanje kontrolnog udela u „Autostradi”, koja ima koncesiju na gotovo 3.000 kilometara auto-cesta. Dogovor bi trebalo da bude ratifikovan 3. avgusta, neposredno pred godišnjicu tragedije na mostu u Đenovi, kada će biti svečano otvoren novoizgrađeni vijadukt.

Upravo je promena vlasničke strukture jedna od posledica rušenja nadvožnjaka „Morandi” u Đenovi pre dve godine, kada su poginule 43 osobe. Za održavanje je bila zadužena „Autostrada”, koju su kritikovali da novac stavlja u džep i štedi na održavanju puteva. Most na reci Magra u Toskani, koji se srušio u aprilu, poslednji je slučaj propadanja infrastrukture zbog zanemarivanja. Što se „Benetona” tiče, ugovor o koncesiji na auto-putevima do 2038. godine najkrupniji je zalogaj milijarderske porodice (13,3 milijarde dolara prema Blumbergovom indeksu), te nema sumnje da im je ovaj posao doneo izuzetnu dobit.

Oni će raskinuti s putevima, ali država s „Alitalijom” neće i ta veza Italiju skupo košta nakon desetak neuspelih planova za njeno spasavanje. „Alitalija” se decenijama uzdizala među oblake, iako skoro nikad nije bila profitabilna. Prvi put je poletela 1946. Godine, postajući kompanija koju biraju pape i filmske zvezde. Simbolisala je posleratne zlatne godine obnove. U Felinijevom „Slatkom životu”, vesniku revolucionarnih šezdesetih, Šveđanka Anita Ekberg leti „Alitalijom”. Premijeri s levice i desnice borili su se da prevoznika zadrže na nebu. Uniforme su za osoblje šili Đorđo Armani i Alberta Fereti. Italijanske stjuardese bile su od svih najlepše obučene, ali „Alitalija” nije ostavljala samo lepe utiske. Jedan od tipičnih komentara za kvalitet njihove usluge je: „Leteti ’Alitalijom’ znači da si kasno u noć stigao u Tokio, a prtljag ti je i dalje u Atini.”