Svet - Srbija

Novi ekonomski uspeh Kine

Narodna Republika Kina prošlog meseca je ostvarila suficit u robnoj razmeni sa inostranstvom u iznosu od 125,6 milijardi dolara. To je drugi najbolji rezultat u njenoj istoriji, a razlog zašto je posebno vredan pažnje je to što je to najbolji rezultat postignut od kada su na snazi Trampove carine – Kina njime praktično demonstrira otpornost na pritisak koji se vrši iz SAD na njen izvoz i prihode.

Ona takođe njime pokazuje kontinuitet, jer je u prošloj 2025. ostvarila rekordni godišnji suficit u robnoj razmeni s inostranstvom od 1,2 biliona (1.200 milijardi) dolara, od čega je 202 milijarde bio suficit u trgovini sa SAD. Takođe, prošlog meseca kineski mesečni suficit u razmeni sa SAD je iznosio 29 milijardi dolara i za tri milijarde je bio veći nego u maju.

Rast kineskog suficita nadmašio očekivanja

Inače, kineski suficit u trgovini s inostranstvom u junu prošle godine iznosio je 113 milijardi dolara, a poslovni ljudi su predviđali da će u junu ove godine dostići 121 milijardu, što znači da je pomenuti rezultat od 125,6 milijardi nadmašio očekivanja.

U junu pored izvoza, koji je skočio za čak 27 odsto u odnosu na isti mesec 2025. i dostigao 412 milijardi dolara, porastao je i kineski uvoz, i to za čitavih 36 odsto, dostigavši cifru od 286,7 milijardi dolara.

Ukupni kineski izvoz za prvu polovinu ove godine iznosio je 576 milijardi dolara, te je nešto slabiji nego u prvih šest meseci 2025. kada je iznosio 586 milijardi. Ukupni obim robne razmene sa inostranstvom u prvoj polovini ove godine skočio je za 17 odsto u odnosu na isti period lane.

Vredno pažnje je i da je u prvih šest meseci ove godine Kina prosečno ostvarivala dnevni suficit od 900 miliona evra u razmeni sa zemljama Evropske unije.

Uzroci velikog suficita

Trampove carine imaju efekta u smislu da su povećale cenu kineskih proizvoda za američke potrošače, zbog čega je došlo do smanjenja potražnje za njima i odustajanja dela kineskih kompanija od izvoza u SAD, pa je u 2025. došlo do smanjenja kineskog izvoza u SAD za oko 130 milijardi dolara u odnosu na prethodnu 2024.

Međutim, kineska preduzeća su uspela da pronađu druge izvozne kanale, te podignu trgovinu s drugim delovima sveta, poput Afrike, Jugoistočne Azije i Evrope.

Osnovni uzrok za rast kineskog suficita poslednjih godina, smatraju ekonomisti, je to što u svetu raste potražnja za kineskom proizvodima koji svojom pristupačnom cenom deluju tako da ublaže inflatorna kretanja, dok u samoj Kini generalno pada potražnja za stranom robom.

Kada je reč o poslednjim mesecima, i sama inflacija, odnosno, rast cene poluprovodnika i drugih proizvoda doprinosi rastu sume ostvarene izvozom.

Nosioci rasta kineskog suficita u prvoj polovini ove godine su naročito električni automobili, poluprovodnici, veštačka inteligencija i robotika, uz već tradicionalno prisutne robu široke potrošnje, razne mašine i solarne panele.

Analitičari sa Zapada ističu da je jedan od uzroka velikog kineskog suficita u trgovini s inostranstvom, posebno sa SAD, to što azijska komunistička država ne dozvoljava uvoz usluga vezanih za informacione tehnologije.

To jeste tačno, ali bi oni tome trebalo da dodaju i činjenicu da sama američka vlada ne dozvoljava izvoz kvalitetnih čipova, mašina za njihovu proizvodnju i drugih proizvoda koji se baziraju na najnovijim tehnologijama u Kinu.

Ekonomisti u Istočnoj Aziji smatraju da će Kina dobar deo suficita stečenog trgovinom sa inostranstvom uložiti u kupovinu zlata, kako je to i činila poslednjih godina, naročito od početka rata u Ukrajini i uvođenja finansijskih sankcija protiv Rusije u formi zaplene njene novčane imovine i isključenja iz sistema plaćanja SWIFT.