Tema - Srbija

Akontacija od 2,9 miliona evra za restituciju sleduje u martu

Akontacija je 10 odsto od utvrđenog iznosa obeštećenja i biće isplaćena u dinarima, po zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije (NBS). Naša zemlja je u januaru emitovala državne obveznice radi izmirenja obaveza po osnovu obeštećenja za oduzetu imovinu vlasnicima nakon Drugog svetskog rata, kojima su regulisane obaveze države u skladu sa Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju. Prema Sekulićevim rečima pravo na obeštećenje imaju 2.393 osobe, na osnovu rešenja donetih između 1. jula 2021. i 30. juna 2022.

Za obveznice je ove godine opredeljeno 35,4 miliona evra. Maksimalni rok dospeća je 12 godina. Obeštećenje po osnovu emitovanih obveznica isplaćeno je 14. januara ove godine. Obveznice dospevaju na naplatu jednom godišnje, u evrima, imaju kamatu od dva odsto i to su vrlo kvalitetne državne obveznice. Poslednja će biti isplaćena 13. januara 2035.

Nenad Gujaničić, broker „Momentum sekjuritisa”, kaže za „Politiku” da državne obveznice, pa i ove za restituciju, spadaju u prvoklasne finansijske instrumente sa niskim nivoom rizika i u odnosu na njih se meri rizik svih drugih instrumenata u našoj zemlji.

– Specifičnost ovih emisija obveznica za restituciju je da su to relativno male emisije koje su isparčane na veliki broj vlasnika. U tom smislu ponuda ovih akcija na sekundarnom tržištu je prilično mala pa se samim tim formiraju niže cene odnosno veći prinosi. Dakle, prinosi na ove obveznice su znatno veći u odnosu na primarne emisije državnih obveznica na domaćem tržištu, ali i u odnosu na prinose na evroobveznice na međunarodnom tržištu (pojedina trgovanja beležila su prinos od sedam-osam odsto) – objašnjava Gujaničić.

Tražnja za ovim obveznicama je velika, ali mnogi investitori odustaju kada vide da je potrebno dosta muke da se nakupi iole ozbiljnija količina ovih obveznica. Gujaničić navodi da je emisija obveznica stare devizne štednje bila vredna 4,2 milijarde evra i te hartije su bile izuzetno atraktivne na tržištu, sa velikim prometima, dok sada govorimo o emisijama koje do sada u ukupnom obimu nisu bile ni deseti deo ove sume.

Strahinja Sekulić napominje da je Agencije za restituciju donela rešenje kojim je obavezala državu da isplati 137 miliona evra i da se taj iznos odnosi na akontaciju i na obveznice, ali nisu sva rešenja pravosnažna. Prošle godine novčano su obeštećene 3.733 osobe, uz akontaciju od 5,6 miliona evra i emitovane obveznice od 61,8 miliona evra.

Taj postupak i dalje traje, a maksimalan iznos obeštećenja koji je Srbija odredila je dve milijarde evra tako da će svake godine biti doneta rešenja na osnovu kojih će biti isplate. Iznosi do 1.000 evra se odmah isplaćuju. Ukupno procenjena vrednost imovine koja ne može da se vrati je 13,6 milijardi evra.

Direktor agencije kaže da je naturalna restitucija manje-više završena i da je ostalo još nešto poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini. Za deceniju postojanja ove institucije u građanskoj restituciji vraćeno je više od 7.725 objekata površine 574.000 kvadratnih metara, građevinskog zemljišta 640 hektara, šumskog zemljišta 6.600 hektara i preko 90.000 poljoprivrednog zemljišta.

U crkvenoj restituciji vraćeno je ukupno 161.000 od čega je 29.000 poljoprivredno zemljište, 32.000 šuma i šumskog zemljišta i 107 hektara građevinskog zemljišta. Vraćeni su i objekti površine 97.000 kvadratnih metara.

Po zakonu o posledicama Holokausta vraćeno je 127 objekata površine 13.897 kvadratnih metara, 3.146 hektara poljoprivrednog zemljišta i 1.955 kvadratnih metara gradskog građevinskog neizgrađenog zemljišta.