Alarmantan pad proizvodnje

Bez autora

Sep 07 2011

Loše vesti stižu iz industrije gde je pad proizvodnje od 5,7 odsto, zabeležen u junu i julu, što ukazuje da je Srbiju još tada zahvatio novi talas krize. Ekonomisti kažu da je aranžman sa MMF-om stigao u pravo vreme, ali da su potrebne dodatne mere za pomoć privredi da preživi taj krizni udar. Ovo je važan pokazatelj da se nešto važno dešava na međunarodnom okruženju jer upravo u jesen 2008. godine prvo je zastao ovaj sektor, proizvodnje osnovnih metala, pa analogijom možemo da kažemo da se taj novi talas krize već odražava u proizvodnji naših sektora. Izgleda da se ponavalja scenario od pre tri godine kada je kriza počela, samo što je sada iz finansijskog prešla u sektor proizvodnje. Da kriza tu hvata maha, pokazuje pad uvoza, ali i domaće proizvodnje kapitalnih dobara i stagnacija u proizvodnji cementa. To ukazuje na mogućnost da dinamika investicija u nastavku ove godine, ukoliko ne dođe neki investicioni kapital, slabi i to bi bila katastrofa jer smo tri prethodne godine imali veoma ozbiljan pad investicija.

Najnoviji pokazatelji o padu proizvodnje govore da je Srbiju već zahvatio drugi talas krize. Aranžman sa MMF-om u pravo vreme, ali neophodne i dodatne mere kako bi privreda preživela krizni udar, kažu ekonomisti.

Loše vesti stižu iz industrije gde je pad proizvodnje od 5,7 odsto, zabeležen u junu i julu, što ukazuje da je Srbiju još tada zahvatio novi talas krize.

Ekonomisti kažu da je aranžman sa MMF-om stigao u pravo vreme, ali da su potrebne dodatne mere za pomoć privredi da preživi taj krizni udar.

"Ovo je važan pokazatelj da se nešto važno dešava na međunarodnom okruženju jer upravo u jesen 2008. godine prvo je zastao ovaj sektor, proizvodnje osnovnih metala, pa analogijom možemo da kažemo da se taj novi talas krize već odražava u proizvodnji naših sektora", kaže urednik Makroekonomskih analiza i trendova Vladimir Vučković.

Izgleda da se ponavalja scenario od pre tri godine kada je kriza počela, samo što je sada iz finansijskog prešla u sektor proizvodnje.

Da kriza tu hvata maha, pokazuje pad uvoza, ali i domaće proizvodnje kapitalnih dobara i stagnacija u proizvodnji cementa.

"To ukazuje na mogućnost da dinamika investicija u nastavku ove godine, ukoliko ne dođe neki investicioni kapital, slabi i to bi prema mom mišljenju bila katastrofa jer smo tri prethodne godine imali veoma ozbiljan pad investicija", kaže saradnik Makroekonomskih analiza i trendova Stojan Stamenković.

Investitorima pozitivan signal može da bude aranžman sa MMF-om koji umanjuju rizik zemlje, ali se od Vlade očekuju mere kojima će ohrabriti banke da kreditraju privredu u kojoj vlada nestašica novca.

"Reč je o merama koje podstiču kreditnu aktivnost u realnom sektoru, industrijske proizvodnje, građevinarstva i poljoprivrede", kaže Aleksandar Vlahović iz Ekonomskog instituta.

Vlahović navodi da se tako obezbeđuje obrtni kapital što će blagotvorno delovati na ekonomsku aktivnost.

Ekonomisti su bez odgovora na pitanja u kojem će pravcu kriza ići i dokle će trajati, kažu da to zavisi od međunarodnih okolnosti, ali da Vlada mora da prati potrebe i probleme naše privrede koja je znatno oslabljena u protekle tri godine.