Aleksinački basen najveće nalazište uljnih škriljaca

Bez autora

Mar 20 2012

Estonska kompanija ''Eesti energija'' izrazila je interesovanje za eksploataciju uljnih škriljaca i proizvodnju nafte u Aleksinačkom basenu u Srbiji. ''Eesti energija'' je državna kompanija sa oko 8.000 zaposlenih u čijem su vlasništvu rudnici uljnih škriljaca, elektrane i toplane kao i postrojenja za proizvodnju nafte iz uljnih škriljaca. Ta kompanija ima započete projekte za eksploataciju uljnih škriljaca u SAD-u i Jordanu gde se nalaze velika nalazišta. Uljni škriljac je kamen nalik uglju, koji u sebi ima 10 posto organske materije iz koje se dobija nafta, a Estonija, Kina i Brazil su tri države u svetu koje ih prerađuju. Estonija je najviše tehnološki napredovala u tom procesu i godišnje preradi 16 miliona tona uljnih škriljaca. Ta država upravo iz uljnih škriljca dobija 95 posto električne energije i oko 400.000 tona nafte. Procenjuje se da su potencijalne geološke rezerve uljnih škriljaca u Aleksničkom basenu oko dve milijarde tona ili više od 1,1 milijade barela nafte.

Estonska kompanija ''Eesti energija'' izrazila je interesovanje za eksploataciju uljnih škriljaca i proizvodnju nafte u Aleksinačkom basenu u Srbiji.

''Eesti energija'' je državna kompanija sa oko 8.000 zaposlenih u čijem su vlasništvu rudnici uljnih škriljaca, elektrane i toplane kao i postrojenja za proizvodnju nafte iz uljnih škriljaca. Ta kompanija ima započete projekte za eksploataciju uljnih škriljaca u SAD-u i Jordanu gde se nalaze velika nalazišta.

Uljni škriljac je kamen nalik uglju, koji u sebi ima 10 posto organske materije iz koje se dobija nafta, a Estonija, Kina i Brazil su tri države u svetu koje ih prerađuju. Estonija je najviše tehnološki napredovala u tom procesu i godišnje preradi 16 miliona tona uljnih škriljaca. Ta država upravo iz uljnih škriljca dobija 95 posto električne energije i oko 400.000 tona nafte.

Procenjuje se da su potencijalne geološke rezerve uljnih škriljaca u Aleksničkom basenu oko dve milijarde tona ili više od 1,1 milijade barela nafte. To bi značilo godišnju proizvodnju između 500.000 i 600.000 tona nafte.

Investicija, koja bi obuhvatila otvaranje rudnika i izgradnju dva postrojenja za preradu škriljaca, koštala bi između 700.000 i milijardu evra, a mogla bi da bude realizovana za pet do šest godina. Proizvodnjom iz uljnih škriljaca Srbija bi zadovoljila 10 do 15 posto potreba za naftom, čime bi se smanjila zavisnost od uvoza tog energenta. Srbija bi sa tom investicijom dobila jednu novu industriju uz pomoć koje bi se otvorio veliki broj novih radnih mesta.

Vlada Srbije je krajem februara raspisala tender za savetnika za izbor strateškog partnera za eksploataciju uljnih škriljaca iz Aleksničkog basena, a u Ministarstvo zaštite životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja stigla su pisma o namerama pet potencijalnih strateških partnera - investicionih fondova: ''Hator'' i ''Zao star'', ''Eesti energije'', kompanije ''VKG'' iz Estonije i Naftne industrije Srbije (NIS).

Do kraja godine mogao bi se očekivati izbor strateškog partnera.

Aleksinački basen u Srbiji je jedno od najvećih istraženih nalazišta škriljaca u Evropi, a tog kamena ima i na području Vranja, Valjeva, Kruševca, Babušnice, Niša, zapadne Morave,...