Tema - Srbija

Bankama država draža od privrede

Na skupštinskom odboru za finansije Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije, uputila je bankama svojevrsnu kritiku rekavši da očekuje da će, posle sniženja referentne kamatne stope NBS-a, biti snižene i bankarske kamate na kredite i da će banke više kreditirati privredu i ostale klijente, umesto bavljenja trgovinom hartijama od vrednosti.

– Banke moraju da krenu u kreditiranje proizvodnje, klijenata i biznis planova, rekla je Tabakovićeva i dodala da se nada da će ih „probuditi konkurencija” koju dobijaju u platnim institucijama koje će više da obrate pažnju na klijente.

Nije lako naterati banke da iz decenije bavljenja trgovanjem hartija od vrednosti, sa sigurnom kamatom, što nije održiv model rada, pređu na veće kreditiranje privrede, rekla je Tabakovićeva.

Ona je dodala da je cilj da se banke vrate klasičnom poslu, a to je kreditiranje privrede i građana istakavši da tu nemamo velikog uspeha i da u toj oblasti predstoji veliki posao.

Ona je istakla da je sniženjem referentne kamate na pet odsto, cilj NBS da dođe do pada bankarskih kamata, kako bi se povećala kreditna aktivnost, potrošnja i investicije, jer bez toga, kako je rekla, nema privrednog rasta.

Da li su banke „zalutale” pa ne znaju šta je njihov posao ili je po sredi nešto drugo, a to je da je finansiranje države pouzdaniji i isplativiji posao od finansiranja ostalih klijenata. Pandorinu kutiju, da banke velike pare usmeravaju baš ka državi, otvorila je sama država. Veće zaduživanje počelo je 2008. godine od kako se sve više počeo povećavati i javni dug. Podsećanja radi na kraju 2008. godine javni dug bio je težak samo 8,7 milijardi evra ili 28,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a prema poslednjim podacima Ministarstva finansija na kraju avgusta ove godine bili smo zaduženi 23,8 milijardi evra što je 72 odsto BDP-a. Znači za šest i po godina dug je narastao za čitavih 15 milijardi evra, a novac je, kao što je poznato, pribavljen što zaduživanjem na međunarodnom tržištu što kod domaćih banaka. Precizno, prema podacima Uprave za javni dug, strani kreditori su finansirali 54,7, a domaći 45,3 odsto javnog duga. Naši najveći kreditori su Evropska investiciona banka, Evropska banka za obnovu i razvoj, kao i najveće banke na domaćem tržištu – Inteza, Unikredit, Komercijalna, AIK…

Mališa Đukić sa Beogradske bankarske akademije kaže da se banke bave delatnošću za koju su registrovane kako bi ostvarile svoje ciljeve.

– Bankarski interes se svodi na to da posmatraju odnos rizika i prinosa. U tom smislu ulaganje u hartije od vrednosti, odnosno kreditiranje države poželjno je svuda u svetu, a ne samo kod nas što proizilazi iz karaktera samih tih papira. S druge strane, kreditiranje privrede i građana je rizičnije i stanje u realnom sektoru određuje politiku banaka – kaže Đukić.

Bankarima, naravno, nisu potrebni advokati. One dobro znaju zbog čega nerado i sve ređe ulažu pare u privredu. Reč je o 3,6 milijardi evra nenaplativih zajmova. Svaki peti kredit privreda ne vraća na vreme. Sasvim dovoljan razlog da se banke okrenu sigurnijim klijentima, čak i po cenu nešto nižeg profita.

Nenad Gujaničić iz Vajz brokera smatra da se privredni subjekti, koji posluju na ma kom tržištu, rukovode isključivo ostvarenjem profita i teško će bilo kakvi apeli političara ili čelnika institucija to promeniti. Generalno, državni činovnici trebalo bi da se staraju da privredni ambijent bude valjan, da svi učesnici na tržištu imaju isti tretman, odnosno da su pravila obavezujuća i jednaka za sve. Sve ostalo valja prepustiti privrednim subjektima.

– Kada su u pitanju banke, njihovo opredeljenje da manje kreditiraju privredu, a više kupuju državne hartije od vrednosti, direktna je posledica ovakve situacije na tržištu. Sve dok je rizik prvih poslova visok kao sada, neće se tu ništa značajnije promeniti. Slično je i sa kamatama koje banke daju na štedne depozite. Dok je trajala kreditna ekspanzija i bila dobra tražnja za kreditima, banke su deponentsku bazu prikupljale i godišnjim kamatama na evro i do 8-9 odsto. Sada kada je tražnja za kreditima niska, a banke imaju previše likvidnosti, i kamata na štednju građana se gotovo istopila – kaže Gujaničić.