Tema - Srbija

Bankama u Srbiji bolje nego ikada

Da nije državnih banaka slika ovdašnjeg bankarskog sistema bila bi bezmalo idilična.

U prošloj godini Komercijalna banka uknjižila je gubitak od čitavih osam milijardi dinara, a u stopu je prati druga državna banka Poštanska štedionica s manjkom od 6,3 milijardi dinara.

Koliko njihov zbirni gubitak od više od 14 milijardi dinara nije za potcenjivanje vidi se i po tome što je ukupna dobit bankarskog sektora lane iznosila 18,4 milijarde dinara što znači da one bacaju popriličnu senku na profitabilnost banaka.

Tih 18,4 milijardi dinara je gotovo duplo bolji rezultat u odnosu na 2015. godinu. Neke banke poput Sosijete ženeral banke i Erste banke pohvalile su se da su postigle najbolji rezultat otkako posluju u Srbiji. Inače, 19 banaka poslovalo je u plusu, a 11 je iskazalo gubitak. Tri banke – Alfa, Pireus i Jubmes – prešle su posle višegodišnjeg poslovanja s gubitkom u zonu pozitivnog poslovanja.

Na strani banaka koje posluju pozitivno nema većih promena. Inteza banka je ostala lider ne samo po tržišnom učešću, već i po profitu koji je lane iznosio 9,9 milijardi dinara. Na drugom mestu je ove kao i prošle godine Unikredit banka sa zaradom od 6,2 milijarde dinara. Treća je ponovo Rajfajzen banka sa dobitkom od 3,6 milijardi dinara.

Listu banaka čije je poslovanje u minusu predvodi Komercijalna banka, a Adiko banka koja je lane po visini gubitaka kao Hipo Alpe Adrija banka bila na prvom mestu sada je na trećem. Telenor banka ponovila je loš rezultat iz prve godine poslovanja, a stručnjaci kažu da je to očekivano zbog ogromnih ulaganja i da bi održivost ovog modela poslovanja mogla da se oceni posle četiri, pet godina. Budući da ova banka ima osnivača sa veoma stabilnim biznisom, oni veoma lako mogu da podnesu i višegodišnje negativno poslovanje, ako procene da će u budućnosti ovaj poslovni model davati rezultate.

Nenad Gujaničić iz „Vajz brokera” kaže da je, uprkos gotovo duplo boljem rezultatu u odnosu na 2015. godinu, profitabilnost bankarskog sektora i dalje prilično niska, jer je prinos na ukupan kapital bankarskog sektora tek oko tri procenta. Prema njegovom mišljenju, glavni faktori rasta profitabilnosti bankarskog sektora nisu došli iz osnovnog poslovnog područja banaka. Čak i banke koje su napravile veliki iskorak u krajnjem rezultatu, nisu to uradile zahvaljujući rastu profitabilnosti na polju kamata, naknada i provizija, već je to pre svega rezultat naplate ranije iskazanih otpisa i rezervisanja.

– Može se reći da je primetan tek blagi napredak bankarskog sektora zbog nešto nižeg nivoa loših kredita, ali još uvek nema na vidiku većeg rasta kreditne aktivnosti – kaže Gujaničić.

Naš sagovornik dodaje da se najveći dobitnici na tržištu nisu mnogo menjali u odnosu na prošlu godinu, dok listu gubitnika predvode banke koje se nalaze pod kontrolom države. Komercijalna već drugu godinu zaredom objavljuje negativan rezultat kao posledicu troškova otpisa i rezervacija za loše plasmane. S druge strane, Poštanska štedionica je postala utočište za sve obaveze propalih banaka iz prošlosti, dok s druge strane nije adekvatno ojačana kapitalna baza ove bankarske ustanove u stoprocentnom državnom vlasništvu.

Ljubodrag Savić, profesor na beogradskom Ekonomskom fakultetu, kaže da je odgovor na pitanje zašto banke iz godine u godinu povećavaju profit jednostavan.

– Iako ovde posluje 30 banaka nema tržišne konkurencije jer građani, privreda i država plaćaju visoku cenu bankarskih usluga. Kamate jesu pale, ali one nisu jedini izvor njihovih prihoda. Izdašan izvor zarade su i razne naknade, provizije, održavanja ovih ili onih kartica i računa. Za banke je u tom smislu samo važno da imaju dobru bazu klijenata – kaže Savić.

Na pitanje da li su banke očistile svoje bilanse od nenaplativih kredita pa je to razlog rasta njihovog poslovanja naš sagovornik kaže da ti krediti i nisu bili toliko veliki problem za banke koliko za dužnike. One su rizik da kredit ne bude vraćen već uračunale u visoku kamatu koju naplaćuju tako da su ostali dužnici platili tuđe nenaplative zajmove.
A gubici Komercijalne banke?

– To je igranka koja će da traje. Razlog gubitaka je to što je novi menadžment banke očistio bilanse kako bi pokazao da oni pre njih nisu dobro radili. Komercijalna banka je saopštila kako već u prvom kvartalu ove godine imaju dobit od 2,5 milijarde dinara. Znači za godinu i nekoliko meseci vratili su banku u zonu pozitivnog poslovanja. Niti se gubici tako brzo prave niti se dobit tako brzo vraća. Sve je to stvar statističko računovodstvene metodologije – kaže Savić.