Bankarski sektor stabilan

Bez autora

Apr 09 2013

Bankarski sektor u Srbiji je stabilan i visoko likvidan, i pored propasti pojedinih banaka u proteklom periodu. Visoka likvidnost banaka i nizak devizni rizik posledica su, između ostalog, vrlo vidiljivog oklevanja banaka da daju nove kredite, što je prirodna reakcija na visoke kreditne rizike u relanom sektoru i sektoru nekretnina. Slična situacija je i u drugim zemljama regiona, osim u Turskoj, gde je realni sektor u snažnoj ekspanziji. Jedan od velikih problema u bankarskom sektoru ostaju nenaplativi krediti, i moguće je da će njihovo učešće i dalje rasti, ako ne bude značajnih poboljšanja u privredi. Bankarski sektor u Srbiji nije predimenzioniran u odnosu na ekonomski potencijal zemlje i njen bruto domaći proizvod (BDP), kao što je to slučaj na Kipru, gde je nedavna kriza otkrila problem "hipertrofije" bankarskog sektora te zemlje, koji je sedam do osam puta veći od njenog BDP-a. Baš zbog toga, kiparska vlada nije imala ni najmanji kapacitet da reši taj problem.

Bankarski sektor u Srbiji je stabilan i visoko likvidan, i pored propasti pojedinih banaka u proteklom periodu, ocenjeno je danas na predstavljanju novog broja časopisa "Makroekonomske analize i trendovi".

Visoka likvidnost banaka i nizak devizni rizik posledica su, između ostalog, vrlo vidiljivog oklevanja banaka da daju nove kredite, što je prirodna reakcija na visoke kreditne rizike u relanom sektoru i sektoru nekretnina, rekao je saradnik Ekonomskog instituta Boško Živković, na predstavljanju novog broja MAT-a.

Prema njegovim rečima, slična situacija je i u drugim zemljama regiona, osim u Turskoj, gde je realni sektor u snažnoj ekspanziji. Živković je napomenuo da jedan od velikih problema u bankarskom sektoru ostaju nenaplativi krediti, i da je moguće da će njihovo učešće i dalje rasti, ako ne bude značajnih poboljšanja u privredi.

On je naglasio i da bankarski sektor u Srbiji nije predimenzioniran u odnosu na ekonomski potencijal zemlje i njen bruto domaći proizvod (BDP), kao što je to slučaj na Kipru, gde je nedavna kriza otkrila problem "hipertrofije" bankarskog sektora te zemlje, koji je sedam do osam puta veći od njenog BDP-a. Baš zbog toga, kiparska vlada nije imala ni najmanji kapacitet da reši taj problem, napomenuo je on.

Živković je podsetio da kiparsko bankarstvo svoju ekspanziju duguje konceptu "poreskog raja" i eksploataciji kriza na Bliskom Istoku i Rusiji, pošto je odbegli kapital sa tih područja velikim delom smešten na Kipru.

On je napomenuo da je pritisak Brisela na Kipar da normalizuje svoje bankarstvo počeo već 2010. godine i da je tada počelo masovnije povlačenje evropskih depozita iz te zemlje, kao i da će pritisak ovoga puta izgleda dati rezultate, ali će posledice podneti stranci.