Tema - Srbija

Banke sve teže prodaju novac

Naše banke muči jedan čudnovat problem. Imaju viškove para, ali, tvrde, nemaju kome da ih kroz kredite prodaju. Naruku im ne ide čak ni osetan pad kamata po kojima dolaze do para za pozajmljivanje.

One, istina, ne samo zbog sve niže referentne kamatne stope NBS, polako pojevtinjuju svoju ponudu, ali ne toliko da bi cena zaduživanja bila po evropskim merilima, pa tražnja za kreditima već godinama tapka u mestu.

Pre nekoliko dana Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke, izjavila je da banke počev od maja 2015. kod NBS stalno drže oko 100 milijardi dinara u repo operacijama. Kupujući hartije od vrednosti banke plasiraju viškove likvidnih sredstava. Zarada nije tako velika kao donedavno, kada je referentna kamatna stopa NBS bila dvocifrena, ali je više nego sigurna.

Koliko su to velike pare guvernerka ilustruje podatkom da su u 2014. banke za šest meseci plasirale 136 milijardi dinara. Podaci centralne banke pokazuju da je tada, po osnovu 27.888 kreditnih partija u privredu ušlo 131 milijarda dinara novih zajmova, dok je 4,9 milijardi dinara išlo za refinansiranje.

U tom trenutku tržišna kamata na kredite privredi u dinarima bila je 10 odsto, a uz subvencije države – upola niža. Sada je ta kamata za privredu još niža – 7,5 odsto. Pri tome pun efekat smanjenja referentne kamatne stope i smanjenja stope izdvajanja za obavezne rezerve tek treba da se odrazi na cenu kredita.

Zbog svega toga guvernerka kaže da ne može da prihvati argumente banaka da ne postoji tražnja za kreditima i da nemaju kome da plasiraju zajmove. Kako je tražnje kredita bilo, pita, kada je iza njih sa subvencijama stajala država?

Šta tim povodom kažu bankari?

Sonja Miladinovski, član Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke kaže da se u 2015. vidi izvesni rast kreditne tražnje i blago ubrzanje privrednog oporavka, što se pokazuje i kroz očekivani, mada skromni, rast BDP-a te godine u odnosu na prethodnu. Prognoze za rast ove 2016. su optimističnije.

– U kombinaciji sa postojećom visokom likvidnošću u finansijskom sektoru i merama centralne banke, kroz prizmu smanjenja referentne kamatne stope i procenta izdvajanja obavezne rezerve, realno je očekivati da će se ove godine uvećati tržište kredita, kako u sektoru stanovništva, tako i privrede. Naravno, kada govorimo o privredi, još uvek će se osećati sistemsko breme kredita s problemom u otplati i dominacija refinansirajućih kreditnih zahteva za obrtna sredstva u odnosu na investicione kredite. Ipak, očekuje se da će sa zamajcem privrednog oporavka i investicioni krediti početi da rastu, kaže Miladinovska.

Dragovan Milićević, ekonomski analitičar, kaže da nije tačna argumentacija da ne postoji tražnja za kreditima, jer privreda definitivno nema sopstveni neto obrtni fond i narkomanski je zavisna od bankarskih kredita. S druge strane, podaci završnih računa privrede za prošlu godinu kazuju da su kompanije daleko lošije poslovale upravo zbog finansijskih rashoda. Neto krediti privredi takođe su u stagnaciji ili padu i u njima prednjače zajmovi za obrtna sredstva. Investicioni krediti su takođe u stagnaciji.

– Ukupan prihod privrede u 2014. samo je 2,4 odsto veći nego 2013, a kada se isključi efekat inflacije praktično i da ga nema. U isto vreme rashodi finansiranja porasli su za 51,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu (sa 336 na 508 milijardi dinara ili 4,3 milijarde evra.) Banke imaju i previše para, prelikvidne su. Na žiro računima imale su više od 164 milijarde dinara na kraju septembra meseca, ocenjuje ovaj stručnjak.

Definitivni rast loših zajmova glavni je faktor suzdržanosti banaka da u većem obimu plasiraju sredstva. Udeo problematičnih zajmova privrede povećavaće se u narednom periodu, jer ni u 2015. nema pomaka u pogledu značajnijeg rasta poslovnih prihoda.

Plasmani uprivredu neće se osetnije menjati, jer je njen kreditni potencijal svakim danom sve manji. Država će i dalje biti primamljivija i sigurnija kao poslovni partner pošto su njene obveznice u pogledu sigurnosti superiornije u odnosu na klasične komercijalne kredite privredi. Verovatno je da će višak likvidnosti i smanjenje obavezne rezerve doprineti jačanju kreditnog obima kod banaka, ali on neće značajnije završiti u plasmanima privredi, smatra Milićević.