Tema - Srbija

Banke, vreme je za dinarske kredite

Uslovi da banke snize kamatne stope na sve vrste pozajmica u dinarima su se stekli, rekli su za Tanjug domaći ekonomski sturčnjaci.

Ali, da li će se to i desiti, nakon sniženja kamata na dozvoljeni minus, biće izvesno u narednim danima.

Dekan Beogradske bankarske akademije, Hasan Hanić, smatra da su se stekle okolnosti zbog kojih bi trebalo očekivati da poslovne banke, nakon sniženja kamatnih stopa na dozvoljeni minus, smanje i kamate na kredite koje odobravaju privredi i stanovništvu.

"Imamo stabilnu minimalnu inflaciju, koja je rekordno niska u poslednje dve decenije. Imamo prilično stabilan devizni kurs, koji oscilira u vrlo uskom rasponu, i koji je već dve godine na približno istom nivou", naveo je Hanić.

Prema njegovim rečima, sve je manji broj preduzeća koja mogu da se okarakterišu kao kvalitetna, sa stanovišta njihovih bilansa i osnovnih finansijskih pokazatelja, a koja mogu da servisiraju kamatu. U takvim okolnostima, da bi se plasirala roba, u ovom slučaju novac, neophodno je da se kamatne stope snize, smatra on.

"Imajući u vidu opšte uslove i odnos ponude i tražnje za kreditima, trebalo bi očekivati sniženje kamatnih stopa na dinarske plasmane poslovnih banaka", rekao je Hanić Tanjugu.

Sniženje kamata na dinarske pozajmice, kako je naveo, moglo bi da se dogodi u narednom periodu, a dovoljno je da samo jedna banka snizi kamate, pa da onda i druge to isto učine kako bi bile konkurentne. Pitanje je samo tempa snižavanja, odnosno iznosa za koji će kamatne stope biti smanjene, ocenio je on.

Slično razmišlja i ekonomista Ljubodrag Savić, koji je za Tanjug rekao da su se uslovi za sniženje kamatnih stopa na pozajmice u dinarima stekli. To se pre svega odnosi na relativno nisku stopu inflacije prethodne godine, kao i na relativno stabilan kurs dinara, koji se kreće u rasponu od plus-minus jedan do dva dinara, rekao je Savić. Ono što u ovom trenutku, prema njegovom mišljenju, nije povoljna okolnost jeste visina referentne kamatne stope Narodne banke Srbije, koja, iako je snižena na 9,5 odsto, predstavlja naveću referentnu stopu ne samo u odnosu na zemlje u okruženju već i šire.

Primera radi u Hrvatskoj REPO stopa iznosi šest odsto, dok je u pojedinim zemljama, kao što je Češka, njen iznos 0,005 procenata, ukazao je Savić.

U celom svetu banke treba da zarađuju kad ide dobro, ali u vreme krize, kao i sve druge korporacije, treba da podele breme sa žiteljima države u kojoj rade, rekao je za Tanjug ekonomski stručnjak Vladimir Krulj, i dodao da takav odnos omogućava vođenje održive politike kad je u pitanju finansijski sektor u Srbiji, a u krajnjem slučaju je u interesu i samih banaka.

Prema njegovim rečima, situacija sa keš kreditima za stanovništvo u Srbiji pokazuje da je broj otplaćenih bankarskih pozajmica mnogo veći od broja odobrenih, tako da je inicijativa NBS za snižavanje kamata na kredite ne samo dobra za građanstvo, nego i za bankarski sektor sa aspekta njihovih srednjoročnih planova.

Trenutna geopolitička situacija uslovljava nestabilnost finansjiskog sektora na svetskom nivou, tako da banke ne mogu da dođu do sredstava na održiv način u periodu od tri do šest meseci koji može da se planira, a sve preko toga je za finansijere dug period, naveo je Krulj.

Jedino uz monetarnu politiku koju zagovara guverner NBS, odnosno uz kontrolisanu stopu inflacije i stabilan kurs dinara, moguće je smanjiti kamate na bankarske pozajmice, naveo je on. Krulj je mišljenja da bankari ne mogu, sjedne strane, snižavati kamatnu stopu, a sa druge strane, voditi računa o stopi inflacija i stabilnosti dinara.

Ukoliko kurs dinara ostane stabilan a infacija bude na projektovanom nivou, onda je moguće razmatrati i scenario sniženja kamatnih stopa, zaključio je Krulj.