Tema - Srbija

Bez zamrzavanja cena na sezonskim proizvodima

Najvažnija izmena se odnosi na sveže namirnice i njihove cene, što su trgovci već na samom početku zamerali kao nepraktičnu meru koja bi čak mogla da dovede i do nestašica. Naime izmena se odnosi na ograničenje cena dobavljača. I dok je u prvoj verziji uredba propisivala da „fakturna cena dobavljača ne može biti veća od fakturne cene koja je važila na dan 1. avgusta 2025. godine, to se sada menja tako što se nabavne cene ne zamrzavaju u slučaju svežeg voća i povrća, svežeg mesa i sveže riba, kao i berzanske robe, odnosno kafe i kakaoa”.

Trgovci su odmah po donošenju uredbe ukazivali upravo na problem ograničenih cena na sezonskoj robi i proizvodima sa kraćim rokom trajanja. Cene sezonskih proizvoda poput voća i povrća zavise od berbe, uvoza, vremenskih uslova. Ukoliko bi država ove cene zamrzla, trgovci bi da odustaju od nabavke kada im se to ne isplati, što bi moglo dovesti do nestašica. Kako su trgovci objasnili, nije ista cena domaćeg i paradajza iz uvoza, sveže ili zamrznute ribe. Čini se da je država razumela ove zamerke i izašla im u susret izmenom uredbe.

Promena znači da će cene ovih namirnica u nabavci moći da se kreću i menjaju u skladu sa tržišnim uslovima. U „Službenom glasniku” je objavljena i druga važna izmena koja se tiče obračuna marže, jer u uredbi nije bilo jasno definisano od kog tačno trenutka se primenjuje ovo ograničenje, što je moglo dovesti do različitih tumačenja. Novom uredbom se precizira da se maksimalna marža od 20 odsto primenjuje „od stavljanja robe prvi put u promet na tržište”. Očekuje se da bi ovakvo rešenje moglo da spreči veštačko podizanje cena pre nego što roba stigne do polica velikih trgovaca.

Značajne promene uvedene su i u delu koji reguliše naknade i rabate koje trgovci naplaćuju od dobavljača. Prema staroj verziji, ukoliko naknade, logistički rabat i naknade za manjak robe, nisu bile ugovorene na dan 1. avgust 2025. godine, nisu se mogle ni primenjivati. Izmenjena uredba sada glasi drugačije: „Ukoliko su naknade, kao i logistički rabat i naknade za manjak robe ili otpis bili manji na dan 1. avgusta 2025. godine, ne mogu se povećavati.”

Ključna novina je „dozvola” trgovcima koji do tog datuma nisu imali ugovorene ove stavke da ih sada mogu uvesti. Jasno je sada zašto je država prilikom donošenja uredbe navela da će se ona menjati po potrebi i da se čak izmene mogu unositi svake nedelje. Prva izmena se odnosila na ofrabate posle pisanja „Politike” u kome smo saznali da su trgovci i pre stupanja na snagu nove uredbe pokušali da izvrše pritisak na proizvođače i troškove prevale ponovo na njih. Tražili su da potpišu antidatirane ugovore pre donošenja mera, kako bi smanjene marže prebacili na vanfakturne rabate koji su im ostali kao olakšica. Država je reagovala odmah, pre svega jer je ovo smatrala nefer postupkom, budući da su trgovci samo dan ranije pregovarali sa resornim ministarstvom oko vanfakturnih rabata i izdejstvovali da im ih država odobri. U najnovijim izmenama su uređene i obaveze trgovaca da dostavljaju cenovnike Ministarstvu trgovine, uvodeći potpunu digitalizaciju i strogu standardizaciju.

Pored već postojećih podataka, trgovci su sada obavezni da za svaki proizvod navedu i njegov trinaestocifreni bar-kod. Međutim, suština promene leži u propisanom formatu. Svi podaci moraće da se dostavljaju u CSV formatu, uz precizna uputstva o načinu unosa kako bi se osigurala uniformnost podataka. Uredba čak nalaže da trgovci koji primenjuju različite cene u različitim tipovima objekata, moraju dostaviti posebne cenovnike za svaki format, kao i za onlajn prodaju.