Tema - Srbija

Brankovina: Selo puno istorije potencijal za turizam

Retko koje selo u Srbiji kao Brankovina kod Valjeva može da se podiči bogatom istorijom i znamenitim ličnostima. U ovom selu rođeni su i počivaju slavni Nenadovići, i najveća srpska pesnikinja Desanka Maksimović.

Prota Mateja Nenadović (1777-1854) bio je vojvoda, diplomata, pisac prvog ustava i zakona, prvi predsednik srpske vlade i pisac poznatih memoara. Za njegovog oca Aleksu Nenadovića (1749-1804), najpoznatiju žrtvu seče knezova 1804. mnogi istoričari kažu da bi, da ga Turci nisu ubili, zasigurno bio vođa Prvog srpskog ustanka, a ne Karađorđe, jer je bio obrazovan, ali i izuzetno u narodu cenjen.

Aleksin dvadeset godina mlađi brat Jakov (1765-1836) bio je komandant cele zapadne Srbije i vodeći ustanički starešina posle Vožda, i prvi ministar unutrašnjih poslova.

Najmlađi Aleksin sin Sima (1793-1815), vojnički obrazovan, bio je Karađorđev vojvoda, heroj Drugog srpskog ustanka, kao i njegov bratanac (sin Jakova) Jevrem (1793-1867). Čika Ljuba (Ljubomir Nenadović, 1826-1895), sin prote Mateje, bio je slavni putopisac, pesnik i prosvetitelj.

Ćerka vojvode Jevrema i unuka vojvode Jakova Persida (1813-1873) bila je supruga vladajućeg kneza Srbije Aleksandra Karađorđevića, sa kojim je imala desetoro dece, majka je i kralja Petra Prvog Oslobodioca. Zato je Brankovina poznata kao majčevina kraljevske dinastije Karađorđević.

- Važnost i atraktivnost Brankovine dodatno su povećana time što su u njoj sačuvana, zaštićena i primereno prikazana kulturna dobra koja direktno, plastično ilustruju značaj ovog sela - objašnjava dr Vladimir Krivošejev, direktor Narodnog muzeja Valjevo.

- Nije, naravno, zanemarljivo ni atraktivno prirodno okruženje u kom se ova kulturno-istorijska celina nalazi. Zahvaljujući svemu tome, Brankovina ima i izuzetne turističke potencijale. Godišnje, ceo kompleks Brankovine pohodi i do 70.000 turista. Muzejske postavke u ovom selu godišnje imaju više od 30.000 posetilaca.

Širom sveta, slavu Brankovine pronela je i najveća srpska pesnikinja Desanka Maksimović (1898-1993) koja je u ovo selo stigla u kolevci (otac učitelj je ovde dobio premeštaj) i u njemu provela detinjstvo, završila osnovnu školu, napisala prve stihove. Uvek se Brankovini, koju je neizmerno volela, rado vraćala, a po njenoj želji, u porti seoske crkve je i sahranjena.

Nedaleko, nalaze se prizemne kuće iz 19. veka - sobrašice, koje su u to vreme građene u blizini crkava i manastira, a danas predstavljaju retke primerke narodnog graditeljstva. Tu je i vajat Nenadovića, kao i prva Protina državna škola. Takođe, postoji i druga školska zgrada u kojoj je učila Desanka Maksimović, te replika kuće Nenadovića.

- Po obilasku istorijskog spomen-kompleksa, za šta je potrebno najviše sat vremena, posetioci nemaju uslova za dodatno zadržavanje, jer nema drugih sadržaja, ugostiteljskih objekata, ni smeštaja - kaže Krivošejev.

- To je posledica doskorašnje zabrane bilo kakve gradnje unutar zaštićenog jezgra, koja je važila sve dok 2015. godine, posle više decenija, nije usvojen regulacioni plana Brankovine.

Narodni muzej Valjevo i ovdašnja Visoka poslovna škola strukovnih studija pripremili su Predlog strategije razvoja Brankovine, početne uslove za dalji razvoj, zaštitu, prezentaciju baštine i turističke valorizacije postojećih kapaciteta, ali i samog sela. Uskoro bi strategija trebalo da bude i zvanično usvojena.