Tema - Srbija

Broj refinansirajućih kredita raste u letnjim mesecima

Teško vam je da žonglirate sa kreditima, karticama i minusima. Krenite ispočetka, samo sa jednom, manjom ratom.

Ovo je samo jedan od spasonosnih poziva koji domaći bankari šalju klijentima kao rešenje za nagomilane finansijske probleme. 

Refinansirajući krediti i bez pompeznih reklama najtraženija su vrsta pozajmice. Interesantno je da se za ovu slamku spasa, po iskustvu bankara, građani hvataju uglavnom tokom leta u vreme kada planiraju odmore, jer refinansirajući postojeće pozajmice smanjuju ratu za kredit i dobijaju svežu gotovinu za letovanje. Udruženje banaka objavilo je da je u maju (u odnosu na april) među kreditima stanovništva najveći rast zabeležen upravo kod zajmova za refinansiranje – 3,5 odsto, dok su gotovinski krediti uvećani dva, a potrošački svega 0,1 odsto. Sa druge strane, stambeni krediti i pozajmice za adaptaciju smanjene su 0,2 odsto.

Ima li rezona upustiti se u ovakav finansijski poduhvat?

Prve gotovinske pozajmice, koje su banke pre petnaestak godina počele da nude u Srbiji, bile su nezamislivo skupe iz današnje perspektive. Za praktično minimalne iznose period otplate bio je svega godinu dana sa kamatom od čak 25 odsto. U međuvremenu, banke su „izbacile” refinansirajući kredit i to je bio početak finansijskog vrtloga u koji su mnogi prezaduženi upali silom prilika. Rok otplate se produžava, a građanima se odobravaju sve veće pozajmice – trenutno je najveći iznos tri miliona dinara. Takođe i kamate su pale na 7 do 12 odsto. Što je duži period otplate veća je i kamata.

Refinansirajući zajam uglavnom se nudi uz dodatni keš. Prema iskustvu bankara delom služi za prepakivanje ranijih loših dugova, i pokrivanje minusa i kreditnih kartica. Preostala gotovina odlazi na kupovinu nameštaja, automobila, plaćanje turističkih aranžmana pa i svakodnevnu potrošnju.

– Da bi vratili stare klijente banke su prinuđene da uvećavaju iznose i rok otplate. To su dve stavke koje građane u besparici najviše interesuju. Do pre nekoliko godina samo jedna banka nudila je refinansirajuću pozajmicu na sedam godina, a sada se već možete zadužiti na 12 – kaže sagovornica „Politike” dobro upoznata sa prilikama na bankarskom tržištu.

Kada je refinansiranje isplativo?

 Finansijski stručnjaci uglas će reći – samo ako je kamata značajno snižena.

Najveća zamka je u tome što se većina građana, po izveštajima banaka, odlučuje na refinansiranje već posle dve godine otplate zajma. Ne računajući da kod dugoročnih pozajmica, u prvih nekoliko godina, rate većim delom pokrivaju kamate, a manjim glavnicu. Ako ste se recimo zadužili u iznosu od 400.000 dinara (s rokom otplate od deset godina) po godišnjoj kamatnoj stopi (ranije ugovorenoj) od 16 odsto rata je bila oko 6.400 dinara, a ukupna suma koju na kraju vraćate banci oko 772.000 dinara. Posle pet godina banci ćete otplatiti samo 32 odsto glavnice i 59 odsto kamate tako da ste i dalje dužni oko 386.000 dinara. Stručnjaci napominju da bi refinansiranje ove pozajmice bilo logično samo ukoliko banka nudi značajno nižu kamatu. Ukoliko bi ona recimo bila 11,5 odsto (s novim produžetkom roka otplate od jedne godine) rata bi se smanjila na 5.300 dinara, a ukupan dug banci bio bi 381.000. Uzimanje novog kredita, ističu, u tom slučaju bilo bi finansijski isplativo.

Ne treba zaboraviti ni propratne troškove refinansirajućih pozajmica a najveća je nova naknada za obradu kredita koju bankari naplaćuju od 1,5 do 3,5 odsto. Pored toga neke od banaka zaračunavaju i održavanje partije kredita (od 0,5 do 1,5 odsto na ostatak duga) koja obično stiže na naplatu jednom godišnje i bankari je interno zovu „13 polurata”. 

– Logično je da udeo refinansirajućih kredita raste jer su kamatne stope povoljnije nego ranije. Na taj način građani koji su kreditno sposobni smanjuju svoje mesečne obaveze – kaže Dejan Gavrilović iz udruženja „Efektiva”. Iz iskustva kaže da veliki broj njih poseže i za dodatnim kešom i produžetkom roka otplate ali u tom slučaju se gubi pogodnost niže kamatne stope jer na kraju plaćaju veću ukupnu kamatu.
Trošak napuštanja banke

Pritisnuti problemima dužnici se uglavnom opredeljuju za banke koje nude što duži period otplate kredita i spremni su da zbog takvih pogodnosti promene banku što takođe znači novi trošak.

Tako će oni koji su kredit uzeli pre decembra 2011. godine (kada je na snagu stupio Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga) morati banci koju napuštaju da plate naknadu za prevremenu otplatu kredita koja je iznosila od jedan do pet odsto na ostatak duga. Većina banaka ovu proviziju više ne naplaćuje, mada neke i dalje ugovorom obavezuju klijente na taj namet koji po propisima ne može biti veći od jedan odsto. Moguće je da će tražiti da platite i naknadu za gašenje tekućeg računa.

Nova banka tražiće klijentu potvrdu o ostatku duga što košta od 300 do 1.000 dinara. Neke banke će celokupno dugovanje objediniti i izdati jednu potvrdu, ali ima i onih koje će naplatiti svaki dokument pojedinačno (dug po kartici, kreditu, računu ili za dozvoljeni minus...).