Tema - Srbija

Cilj Srbije da postane glavno skladište energenata u regionu

Ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Zorana Mihajlović poručila je danas da je strateški pravac energetske politike Srbije da iskoristi svoj geografski položaj kako bi postala tranzitni koridor za struju, prirodni gas, tečni naftni gas, naftu i naftne derivate.

Mihajlović je na konferenciji "Južni tok: evolucija gasovoda", održanoj u Evropskom parlamentu u Briselu, istakla da je cilj naše zemlje da bude i regionalni centar za skladištenje energije i energenata.

Ona je objasnila da je izgradnja magistralnog gasovoda značajna i zbog povećanja zaposlenosti, s obzirom na to da će radovi na "Južnom toku" u Srbiji, na direktan i indirektan način, uposliti više od 100.000 radnika.

Takođe, ona je ukazala na to da će izgradnja "Južnog toka" Srbiji doneti viši stepen energetske bezbednosti, ali i mogućnost da ima realniju i održiviju cenu gasa nego danas, bar za iznos tranzitne takse koju plaća za tranzit gasa kroz Mađarsku.

Za zemlje jugoistočne Evrope, kako je navela, oslanjanje na prirodni gas predstavlja jednu od pogodnosti u periodu kada se povlače dotrajali energetski kapaciteti i kada je potrebno dodatno investiranje u nove kapacitete koji će zadovoljiti rast potrošnje energije.

Mihajlović je ocenila da su tržišta u zemljama regiona mala, razdvojena i zavisna od fosilnih izvora energije, i podsetila na to da je deficit energije prisutan u regionu jugoistočne Evrope još od 2001. godine.

Ona je ponovila da Srbija, pored racionalne upotrebe resursa kojima raspolaže, mora učiniti sve da se bolje poveže sa zemljama regiona i na taj način obezbedi nove pravce dotoka gasa i nafte, kao i nove dobavljače.

Prema njenim rečima, to će biti prilika za oživljavanje srpske industrije, koja je duže od decenije čekala na to da bude angažovana na velikim projektima.

Ona je istovremeno iznela predlog da kvalitetne kompanije, koje poseduju iskustvo i znanje, formiraju konzorcijum koji bi učestvovao u izgradnji "Južnog toka", što bi omogućilo sinergijske efekte.

Kada kroz "Južni tok" poteknu prvi kubici gasa, to će značiti i očuvanje najmanje 3.300 radnih mesta u srpskim kompanijama koje koriste ovaj energent, kao što su MSK "Kikinda", "Azotara Pančevo" i HIP "Petrohemija", naglasila je Mihajlović i izrazila nadu da će rokovi za izgradnju gasovoda biti poštovani.

Očekujemo da će do tada i gasifikacija Srbije biti završena, kao i da će se krenuti u izgradnju kogenerativnih postrojenja na gas, što će bitno uticati na povećanje energetske efikasnosti, zaključila je ona i poželela učesnicima da za godinu dana govore o kilometrima gasovoda izgrađenim u svakoj od zemalja koje učestvuju u projektu "Južni tok".

Zamenik predsednika Upravnog odbora "Gasproma" i generalni direktor "Gazprom eksporta" Aleksandar Medvedev saopštio je da će vrednost izgradnje "Južnog toka" iznositi približno 15 milijardi evra, uz napomenu da ovaj projekat neće ništa koštati evropske poreske obveznike.

Medvedev je objasnio da je reč je o privatnom i komercijalnom poduhvatu koji će omogućiti fleksibilnije, bezbednije i čistije snabdevanje zemalja EU energijom.

Konferenciju "Južni tok: evolucija gasovoda" organizovao je "Natural gas Europe".