Tema - Srbija

Crni Vrh kod Bora bogat zlatom

Pre godinu dana geolozi iz kanadske firme Avala resorsis iz grada Longuil u provinciji Kvebek, počeli su istraživanja na području Crnog vrha kod Bora.

Procene kanadskih geologa je da je na Crnom vrhu kod Bora prosečan sadržaj zlata po toni rude gotovo 2,5 grama, a ima ležišta i sa više od devet, dok je rentabilna proizvodnja je već na količinama od 0,4 grama zlata po toni zemljišta.

U saopštenju ove kompanije se navodi da istražno područje Korkan-Bigar u timočkom magmatskom kompleksu, potencijalno sadrži velike količine zlata. Za godinu dana napravljene su 43 bušotine i utvrđeno je da se tu krije po najmanje 2,34 grama zlata u toni materijala. Na Crnom vrhu, na potesu "Bigar hil", najsiromašnija iskopina sadrži 0,84 grama, dok najbogatija bušotina ima 9,5 grama zlata po toni zemljišta, dodaje se u saopštenju.

Veoma povoljan podatak je da je zlato otkriveno u plitkom pojasu, između sedam i 225 metara dubine, što praktično znači da će eksploatacija biti izuzetno isplativa. Ko će ovo blago da eskploatiše u ovom trenutku nije poznato.

Avala resours zakupila je koncesije na 30 godina, ali pošto se ona ne bavi metalurškim poslovima, verovatno će biti angažovan neko treći.

Potpuniji rezultati dosadašnjih istraživanja na ovom području biće poznati do kraja marta, a radovi će trajati do kraja juna ove godine. Kanadski geolozi uskoro počinju i detaljna istraživanja mogućih nalazišta drugih metala, pre svega bakra. Već je utvrđeno da u reonu Borska reka, na severnoj periferiji Bora, postoje ogromne količine bakra, procenjene na oko dva miliona tona metala. No, bakar se nalazi na velikoj dubini, od oko 900 metara i to je, za sada, nepremostiva prepreka za početak eksploatacije.

Ceo potez između Bora i Majdanpeka, u dužini od 40 kilometara, veoma je bogat metalima, najviše bakrom i zlatom. Počela je probna eksploatacija zlata u rudniku Čoka Marin, kod Majdanpeka, u selu Jasikovo. Puna proizvodnja će početi kada budu otklonjeni ekološki problemi.