Tema - Srbija

Da li će biti dovoljno meda

– Veliki procenat vode u nektaru, česte kiše koje su ometale medenje, dovele su do toga da je bilo previše dana bez ikakvog prinosa, kao i dana sa debelim minusima u krajevima gde je kiša padala po ceo dan – navode u ovoj pčelarskoj organizaciji.

Oni koji su selili košnice imali su različite rezultate, neki bolje a neki lošije. Ističu da samo 43 odsto pčelara seli košnice, a ove godine se zbog klimatskih prilika mnogi nisu ni odlučili za selidbu, te mogu slobodno da kažu da je ova bagremova paša bila katastrofalna na nivou Srbije.

– Posebno moramo da naglasimo da su u najmanje 60 procenata pčelinjaka Srbije pčele na ivici gladi, jer posle bagrema skoro da nema nikakve paše. Sledi prava katastrofa ako se vremenske prilike ne budu popravile, ali vremenske prognoze su i dalje loše. Došli smo dotle da imamo pčelara kome je 30 košnica uginulo od gladi usred bagremove paše. Teška godina, a šta nam sledi tek ćemo videti – ističu u SPOS-u.

Napominju i da mnogi pčelari napuštaju pčelarstvo zbog sve težih uslova pčelarenja, skoka cena inputa za 30 do 80 procenata, a istovremeno niskih tržišnih cena meda „jer sve je poskupelo samo je med pojeftinio”.

– Ostaje nam da se nadamo da će prinosi na narednim pašama uneti malo optimizma, kao i da će konačno krenuti izvoz meda ka kupcima koji umeju da cene kvalitet – kažu pčelari i dodaju da Evropska komisija, iako je utvrdila da 50 odsto uvezenog meda u EU nije med, i dalje ništa ne preduzima po tom pitanju. Zbog toga nade za rast cena, pored ogromnih količina meda na zalihama pre svega u Mađarskoj i Rumuniji, za sada nažalost nema na teritoriji Evrope.

Kako su objasnili, tržište bagremovog meda u Evropi je i dalje blokirano, malo je kupaca koji hoće pravi med, a i za njega maksimalno ucenjuju kada je u pitanju cena i uslovi plaćanja. U SPOS-u se nadaju da će, nakon što je potpisan Protokol o izvozu meda u Kinu, ubrzo biti završena i registracija objekata za izvoz, te da će se konačno stvoriti uslovi da naš med krene ka kupcima koji traže med vrhunskog kvaliteta. Takođe očekuju i da će EU konačno nešto preduzeti povodom poplave falsifikata na njihovom tržištu. Na sve to, dodaju, nadovezuju se i prevare proizvođača slatke materije za vegane koju bezočno nazivaju „med bez pčela”, što je suprotno zakonima svih zemalja jer se, ističu, medom može nazivati samo ono što pčele proizvedu.

Poseban je nemoral to što se takav „med bez pčela” na tržištu sramotno reklamira tako da se njegovim konzumiranjem spasavaju „jadne pčele” koje pčelari izrabljuju.

– Istina je sasvim drugačija. Pčela bez pčelara danas ne bi bilo zbog toga što u prirodi nema ko da suzbija parazita pčela varou. Ako bismo prestali da gajimo pčele da bismo ih „spasili” izrabljivanja, one bi nestale već za godinu, dve maksimalno. Tako bismo ostali bez dve trećine hrane na planeti za samo nekoliko godina, a bez trećine istog trenutka – navodi se u saopštenju koje je objavio SPOS.