Tema - Srbija

Devize odlaze iz Srbije?

Loši krediti u Srbiji mogli bi da prouzrokuju mnogo bolnije probleme. Bankari će morati da rešavaju svoja nagomilana sumnjiva potraživanja, a to znači mnogo manje kredita, ali i to da kamate sigurno neće padati kao što se očekivalo i najavljivalo. Stručnjake, međutim, posebno zabrinjava odliv deviza iz inostranih bankarskih grupacija u našoj zemlji.

Krajem oktobra protekle godine, loši zajmovi su dostigli nivo od 24,5 odsto, a posebno zabrinjava privreda, gde je svaki treći kredit problematičan.

Analitičari tvrde da restriktivan budžet ne može da obezbedi subvencionisanje privrede i stanovništva, što će dodatno otežati njihovu likvidnost i verovatno povećati nivo loših kredita. U rešavanju loših potraživanja, banke će sve više morati da rešavaju pitanje nagomilavanja sumnjivih potraživanja, što će smanjiti kreditne aktivnosti u nacionalnoj ekonomiji i usporiti planirani pad kamatnih stopa u ovoj godini. Skretaće se kreditni tokovi sa privrede i stanovništva na državu i špekulativne kanale.

- Najgore šta nam se može desiti, a što se već polako dešava, jeste odliv bankarskih sredstava inostranih bankarskih grupacija iz zemlje - kaže Branko Živanović, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji.

- Zasada one samo ne obnavljaju prekogranične kredite i plasirana sredstva, koje je vratila naša privreda i zadržavaju ih u maticama u inostranstvu. A to je i najkvalitetniji deo kreditne podrške u pogledu visine i cene odobrenih kredita našim firmama.

Kreditna aktivnost njihovih filijala, kako naglašava Živanović, realno se ne povećava, dok pojedine konzervativnije bankarske grupacije i tendencijski je smanjuju, čisteći svoj kreditni portfolio i zadržavajući ga na sve manjem nivou. Posebnu težinu problema, u narednoj godini, daće najavljeno konačno restrukturiranje i likvidacija javnih preduzeća.

- Dakle, rastući loši krediti neće dovesti do bankarske havarije i vidljivog propadanja, posebno ino banaka - ističe Živanović.

- Međutim, sve veći broj loših zajmova dovešće do tihog izvlačenja sredstava, smanjenja kreditne delatnosti i otpuštanja radne snage, pa čak i povlačenja.

Prema njegovim rečima, država je vrlo zainteresovana da se problem loših kredita kontroliše i da on ne eskalira. Monetarne vlasti, kako tvrdi, idu u dobrom smeru i treba ih podržati. Međutim, rezultati nakon prve mere su više nego skromni, a ni posle najnovije mere ne treba kako kaže Živanović, očekivati spektakl, jer je mera usmerena na umanjenje samo privremenih izdvajanja.

Mnogo više nenaplativih

Zvanične podatke, prema rečima Živanovića, o nivou problematičnih kredita banaka treba uzeti sa ozbiljnom rezervom. Procenat je, tvrdi, mnogo veći.

- Statistika operiše samo sa činjenicama koje su banke bile spremne da pokažu - naglašava Živanović.

- Dobar deo ovih plasmana poslovne banke još nisu spremne da prikažu, jer bi njihovo prikazivanje imalo nepoželjan uticaj na poslovni rezultat i nivo kapitala. Time je problem samo odgođen. Posebno alarmantno stanje je u sektorima građevine i prerađivačke industrije. Zvanični podaci prikazuju procente od 21 odsto u građevini, odnosno 36 odsto u prerađivačkoj industriji, dok su oni, prema internim procenama banaka, već odavno premašili 50 odsto. Te delatnosti ujedno imaju i najveće katalizatorske efekte na ostatak privrede i vuku najveći broj zaposlenih.