Dijaspora siguran izvor prihoda

Bez autora

Dec 18 2011

Doznake iz inostranstva su i u ekonomski najturbulentnijim vremenima, najstabilniji priliv novca u zemlju. U prvih devet meseci ove godine, uprkos ekonomskoj krizi, iznos deviznih doznaka je 1,7 odsto veći nego u istom periodu prošle godine. Kada bi se novac koji stiže doznakama iz inostranstva podelio po glavi stanovnika, to bi značilo da bi ove godine svaki građanin Srbije od ujaka iz Kanade, tetke iz Australije ili babe iz Švajcarske dobio po 425 evra. Da ukupna suma nije mala, govori i činjenica da pojedini regioni u Srbiji praktično žive od tog novca. Da li je poslednjih godina rođacima i prijateljima u inostranstvu guja ušla u novčanik, građani Srbije nerado komentarišu. I statistika i dijaspora govore da prave krize još nema. Marija Kadović iz Švedske kaže da se šalje i više nego inače zbog toga što se kriza u Srbiji više oseća. U prvih devet meseci prošle godine priliv deviza putem doznaka bio je dve milijarde i 50 miliona evra, a ove godine dijaspora je do kraja septembra poslala 80 miliona evra više.

Deviznim doznakama bi i ove godine u Srbiju trebalo da stigne oko tri milijarde evra. Pojedini regioni praktično žive od tog novca. Dodatni priliv deviza može se očekivati i od povećanja broja deviznih penzija.

Doznake iz inostranstva su i u ekonomski najturbulentnijim vremenima, najstabilniji priliv novca u zemlju. U prvih devet meseci ove godine, uprkos ekonomskoj krizi, iznos deviznih doznaka je 1,7 odsto veći nego u istom periodu prošle godine.

Kada bi se novac koji stiže doznakama iz inostranstva podelio po glavi stanovnika, to bi značilo da bi ove godine svaki građanin Srbije od ujaka iz Kanade, tetke iz Australije ili babe iz Švajcarske dobio po 425 evra.

Da ukupna suma nije mala, govori i činjenica da pojedini regioni u Srbiji praktično žive od tog novca. Da li je poslednjih godina rođacima i prijateljima u inostranstvu guja ušla u novčanik, građani Srbije nerado komentarišu.

I statistika i dijaspora govore da prave krize još nema. Marija Kadović iz Švedske kaže da se šalje i više nego inače zbog toga što se kriza u Srbiji više oseća.

U prvih devet meseci prošle godine priliv deviza putem doznaka bio je dve milijarde i 50 miliona evra, a ove godine dijaspora je do kraja septembra poslala 80 miliona evra više.

Procene stručnjaka su da će do kraja godine putem doznaka u Srbiju stići tri milijarde evra. Da i u vreme najveće krize dijapsora više misli na Srbiju, pokazuje i podatak da je u poslednje dve godine priliv deviza putem doznaka veći za oko 20 odsto nego što je bio pre prvog talasa krize, zlatne 2007. godine.

Ekonomista Miroslav Zdravković podsetio je da je Srbija sankcije devedesetih preživela zahvaljujući sa jedne strane doznakama, a sa druge strane zahvaljujući proizvodnji hrane i struje u zemlji.

Dodatni priliv deviza može se očekivati i od povećanja broja deviznih penzija. Naime, mnogi koji su 60-ih i 70-ih otišli na rad u inostranstvo, sada se penzionišu i mahom se vraćaju u Srbiju.

"S druge strane, svake godine počevši od devedeste, pa zadnjih 20 godina, u proseku po 10.000 mahom fakultetski obrazovanih osoba napušta Srbiju što znači da imamo rastući priliv od te nove migracije koja napušta Srbiju", kaže Zdravković.

Sa oko 10 odsto priliva novca doznakama u odnosu na bruto stvorenu vrednost, Srbija je u samom svetskom vrhu. Od zemalja u okruženju samo u Bosnu i Hercegovinu pristiže više deviza na taj način.