Tema - Srbija

Dinarska štednja isplativija od devizne

Narodna banka Srbije juče je objavila uporednu analizu o isplativosti štednje u dinarima i evrima od 2001. godine do aprila ove godine, koja pokazuje da je, preračunato u evrima, štednja u domaćoj valuti započeta 2001. godine u većini slučajeva bila isplativija od štednje u evrima.

Kako pokazuju podaci NBS, lice koje je na početku 2001. godine oročilo na godinu dana 1.000 evra štednje i obnavljalo je svake godine, u aprilu 2010. bi raspolagalo sa 1.456 evra, dok bi u slučaju da je isti iznos položilo u dinarima, u aprilu ove godine imalo svotu jednaku vrednosti od 2.816 evra.

Ova kalkulacija data je sa prosečnom kamatom od pet odsto na devizne depozite i stvarnom prosečnom kamatom na dinarske, ali bi štednja u domaćoj valuti bila isplativija i u slučaju kamate od sedam odsto na depozite u evrima. U tom slučaju, razlika u zaradi je manja, pošto bi klijent banke koji je 2001. položio 1.000 evra, ove godine mogao da podigne 1.685 evra. Oni koji su imali sreće da u celoj protekloj deceniji ostvare prosečnu kamatu od 7,5 odsto na deviznu štednju, u aprilu su mogli da podignu 1.747 evra, što je i dalje znatno manje od 2.816 evra, koliko bi dobili da su od početka štedeli u dinarima.

Ipak, za ovoliku razliku bilo je potrebno da građani polože novac 1. januara 2001. godine i svake godine obnavljaju oročenje bez podizanja prispele kamate. Ali, ako su novac položili samo godinu dana kasnije, odnosno u januaru 2002., razlika u korist dinarske štednje je znatno manja i na deset godina oročenja iznosi samo 257 evra (u slučaju kamate od 7,5 odsto na devizne depozite).

Uz to, u poslednjim godinama, računica se i pored svih uveravanja centralne banke, ipak okreće u korist deviznih depozita. Ako su kamate na devizne depozite bile u proseku od pet do sedam odsto godišnje, dinarska štednja je bila isplativija do 2008. godine, a ako se gledaju devizni depoziti sa kamatom od 7,5 odsto, dinarska štednja prestaje da bude isplativa već 2007.

U Narodnoj banci kažu da „ako se posmatra period od početka primene novog programa monetarne politike (avgust 2006.) do aprila 2010. godine, dinarska štednja je isplativija čak i u slučaju najviše kamatne stope na deviznu štednju od 7,5 odsto. U ovom slučaju, deponent bi na 1.000 evra uloženih u dinarima u avgustu 2006. godine 30. aprila ove godine dobio 1.379 evra, dok bi na 1.000 evra uloženih u evrima dobio 1.261 evro“.

Ova analiza NBS-a odgovara objavljenim podacima, ali važi samo za 2006. godinu i ne primećuje se direktni efekat nove politike centralne banke, pošto razlika u isplativosti i te godine nastavlja da se smanjuje u korist deviznih depozita, kao i prethodnih godina. Štaviše, dinarski depoziti položeni prvi put već 2007. godine gube trku sa deviznom štednjom, pošto se na uloženih 1.000 evra te godine u aprilu 2010. moglo dobiti 1.232 evra u slučaju deviznog depozita, odnosno 1.228 evra u slučaju dinarskog. Taj trend nije promenjen, te je za one koji tek ove godine započinju štednju ipak uvek isplativije da novac čuvaju u evrima nego u dinarima.

„Analize su pokazale da je u posmatranom periodu uglavnom bilo isplativije štedeti u dinarima nego u devizama, pogotovo na duže rokove, pre svega zahvaljujući znatno višim kamatnim stopama na dinarsku u odnosu na deviznu štednju, ali i povoljnijem poreskom tretmanu dinarske štednje, s obzirom na to da se od 2005. godine ne plaća porez na prihode od kapitala na dinarsku štednju“, zaključili su u Narodnoj banci Srbije.