Bankarski sektor u Srbiji 2009. godinu završio je uz neto dobit pre oporezivanja od 20 milijardi dinara, navedeno je u novom broju biltena "Makroekonomske analize i trendovi" (MAT). Vrednost dobiti je tek 57,3 odsto rezultata ostvarenog 2008. godine i 85,3 odsto bilansa ostvarenog 2007. godine. Značajno smanjivanje finansijskog rezultata bankarskog sektora može se smatrati zadovoljavajućim, imajući u vidu sve okolnosti poslovanja. Bankarski sektor je hiperlikvidan, a visoka likvidnost sektora ogleda se i u značajnom učešću gotovine i gotovinskih ekvivalenata u ukupnoj bilansnoj aktivi, od 11,7 odsto. Podaci iz završnih računa banaka potvrđuju više puta iznetu dijagnozu da je sektor stabilan. Krizni period jeste uticao na neto rezultat sektora, ali nije havarisao sektor, niti je zaustavio njegov rast.
Bankarski sektor u Srbiji 2009. godinu završio je uz neto dobit pre oporezivanja od 20 milijardi dinara, navedeno je u novom broju biltena "Makroekonomske analize i trendovi" (MAT).
Vrednost dobiti je tek 57,3 odsto rezultata ostvarenog 2008. godine i 85,3 odsto bilansa ostvarenog 2007. godine, naveli su stručnjaci MAT-a i istakli da se značajno smanjivanje finansijskog rezultata bankarskog sektora može smatrati zadovoljavajućim, imajući u vidu sve okolnosti poslovanja.
- Bankarski sektor je hiperlikvidan, a visoka likvidnost sektora ogleda se i u značajnom učešću gotovine i gotovinskih ekvivalenata u ukupnoj bilansnoj aktivi, od 11,7 odsto - navodi se u MAT-u.
Podaci iz završnih računa banaka potvrđuju više puta iznetu dijagnozu da je sektor stabilan. Krizni period jeste uticao na neto rezultat sektora, ali nije havarisao sektor, niti je zaustavio njegov rast.
Tokom protekle godine bankarski sektor je ostvario rast neto bilansne aktive za 383,5 milijardi dinara, odnosno za 21,5 odsto u odnosu na kraj 2008. godine, i dostisao nivo od 2.160,4 milijarde dinara.
Visok rezultat, u poređenju sa ostvarenim rezultatom u 2008. godini, kada je rast neto bilansne aktive bio 13,7 odsto, posledica je realnog povećanja štednje.
U strukturi plasmana krediti privredi su i dalje dominantni. Gotovo 43 odsto ukupnog rasta bilansne aktive u prethodnoj godini je posledica rasta ove vrste kredita.