Tema - Srbija

Dobre banke pokrivaju gubitke loših

Tokom ove i naredne godine banke u Srbiji moraće da daju 50 odsto više novca za osiguranje depozita nego što je to do sada bio slučaj, pošto je Agencija za osiguranje depozita juče odlučila da pored redovne premije od 0,4 odsto godišnje na stanje ukupnih osiguranih depozita, uvede i novu, vanrednu premiju od još 0,2 odsto.

AOD je očigledno bio primoran na ovaj potez, pošto je za isplatu depozita u propalim bankama do sada potrošen sav novac kojim je Agencija raspolagala, ali to istovremeno znači da je AOD odlučio da natera dobre banke da plate troškove koje su napravile loše.

Te loše banke su tri državne i jedna privatna banka (Univerzal), koje se sve vezuju za političke stranke koje su u raznim periodima bile na vlasti.

U prvim reakcijama na vest, bankari su juče kritikovali odluku Agencije.

Predsednik Izvršnog odbora Rajfajzen banke Zoran Petrović izjavio je da je ta banka „nezadovoljna odlukom AOD da uvede vanrednu premiju osiguranja“, koja će banke koštati čitavih 50 miliona evra za dve godine, koliko bi trebalo da se primenjuje.

„Taj dodatni namet posledica je i toga da su u bankama, koje nisu bile značajne za stabilnost finansijskog sistema, spašavani i neosigurani deponenti“, rekao je Petrović, dodajući da istovremeno „zabrinjavaju informacije da je deo novca od prikupljenih premija osiguranja bio deponovan u Univerzal banci, koja je nedavno izgubila licencu“, o čemu je pisao Danas.

Petrović je, međutim, pozdravio najavu Agencije o tome da razmatra da uvede naplatu premije na osnovu procenjenog rizika poslovanja svake banke pojedinačno.

„Nisu sve banke iste i pozdravljamo nameru Agencije da što pre uredi pitanje premije na način da visina premije osiguranja ubuduće zavisi od procenjenog rizika svake banke ponaosob“, rekao je Petrović.

Odgovarajući na strahovanja da će zbog ovog novog nameta, banke dodatni trošak premije preneti na klijente, odnosno građane, podizanjem kamata ili naknada, Petrović je ocenio da zbog uticaja konkurencije do toga neće doći.

„Istovremeno, to znači da će banke biti prinuđene da dodatno režu svoje druge troškove da bi mogle da održe profitabilnost koja je već ugrožena padom kreditne aktivnosti i rastom učešća loših plasmana“, upozorio je prvi čovek Rajfajzena. On je dodao da veruje da je, sa stanovišta zahteva kreditora Agencije, zahtev za dodatnom premijom opravdan jer su fondovi Agencije ispražnjeni zbog spasavanja deponenata u propalim bankama.

Kako je juče saopštila Agencija, odlukom je utvrđeno da će banke pored redovne od sada uplaćivati i vanrednu premiju u iznosu od 0,05 odsto kvartalno ili 0,2 odsto godišnje.

„Time se obezbeđuju dopunski prihodi za rad Fonda za osiguranje depozita“, naveli su u AOD-u. Agencija osigurava depozite građana, preduzetnika, kao i mikro, malih i srednjih preduzeća do iznosa od 50.000 evra i novac im isplaćuje ako njihova banka bude ugašena. Novac za te namene obezbeđuje se naplatom premije osiguranja od banaka, iz donacija, iz budžeta Srbije ili zaduživanjem. Kako je saopšteno, Svetska banka je za rad Fonda za osiguranje depozita odobrila kredit u iznosu od 200 miliona dolara, a predstoje pregovori sa EBRD-om o kreditu iz predostrožnosti od 200 miliona evra.

„Očekivani dugoročni efekti ovih finansijskih aranžmana posebno se odnose na održavanje i jačanje stabilnosti finansijskog i bankarskog sistema, a time i makroekonomske stabilnosti, što bi uticalo na rast ukupnih depozita i jačanje potencijala banaka u Srbiji“, tvrde u Agenciji.

U poslednje dve godine u stečaj su otišle tri državne banke - Razvojna banka Vojvodine, Agrobanka i Privredna banka Beograd, i privatna Univerzal banka, što je državu, po osnovu isplate njihovih depozita, koštalo više od 800 miliona evra.