Tema - Srbija

Dobro se prodaju samo luksuzni automobili

Ekonomska kriza pogodila i tržište automobila u Evropi, pa je prodaja vozila sve manja. Prodaja raste samo u Rusiji i Nemačkoj. Giganti koji su u krizi, kupovinu vozila finansiraju sa 160 do 300 evra po modelu. Tržište luksuznih automobila, tradicionalno, ne oseća krizu.

Finansijska kriza menja navike, a štednja je vrlina. To važi i za kupce automobila u Evropskoj uniji, pokazuju najnoviji statistički podaci. Pad prodaje novih automobila u prvih sedam meseci ove godine je oko šest odsto u odnosu na isti period prošle godine, a automobilski giganti koji su u krizi, sada kupovinu vozila finansiraju od 160 do 300 evra po modelu.

Najlošija situacija je na tržištima Francuske, Italije, Portugalije i Španije, a prodaja raste jedino u Rusiji i Nemačkoj.

Pre najvećeg sajma automobila na svetu, u Frankfurtu, objavljuju se statistike o prodaji i berzanskoj vrednosti automobilskih giganata.

Od sedam miliona automobila, koliko je prodato u Evropi za sedam meseci, najveći profit imaju nemačke kompanije.

"Porše" je tako na svakom automobilu do fabričke kapije zaradio i do 16.000 hiljada evra, slično su prošli "Be-Em-Ve", "Mercedes", "Folksvagen", dok su francuski i italijanski proizvođači automobila, čekajući da kriza prođe, kupcima doplaćivali od 150 do 450 evra, kako bi se oslobodili automobila na lageru.

Diter Zece iz firme "Dajmler ag Mercedes" kaže da giganti koji rade na više kontinenata ne osećaju krizu.

Tako, navodi Zece, "Dajmler ag Mercedes" ima fabrike u Kini, Indiji, Brazilu i bez velikih troškova proizvodi automobile istog kvaliteta kao u Nemačkoj, Americi, Kini ili Brazilu.

"Tehnologija se širi do najudaljenijih tačaka na svetu, ali su profiti i ove operacije planirani još pre deset godina", napominje Zece.

Upozorava da u Evropi treba biti oprezan sa prodajom, jer je sve povezano sa krizom.

Kriza menja navike

A kriza menja navike, kažu prodavci i dodaju da su svi koji su pre tri godine kupili nove automobile, rešili da ih zadrže i ne menjaju za nove, jer garancija može da se produži za nekoliko godina.

Finansijski gledano, na svakoj novoj kupovini u prvoj godini izgubi se 30 odsto, što se u vreme krize ne zarađuje tako lako.

Razvilo se i tržište polovnjaka starih od dve do tri godine, koji se, umesto izvoza van EU, prodaju i kupuju unutar granica EU, i to koči prodaju novih vozila.

Karlos Gosn iz "Nisan-Renoa" kaže da nema ni novih investicija ni novih povoljnih bankarskih uslova, pa samim tim nema ni razvoja ni istraživanja.

"Na primer, razvoj električnih vozila je delimično stao, jer nema svežeg kapitala iz prodaje, a države ne investiraju u čistiju sredinu. Gradovi daju one pogodnosti koje ih ništa ne koštaju, a svaka nova investicija u infrastruktru za električne automobile koja košta, obustavljena je", navodi Gosn.

Ono što ostaje fenomen jeste da procenat prodaje luksuznih vozila u Evropi ne pada.

I dalje su liste čekanja za najskuplja vozila dugačke.

Ako hoćete da kupite novi, tek najavljeni model "ferarija", u garaži morate imati još nekoliko "ferarija" da biste uopšte dospeli na listu kupaca.

Svi automobili skuplji od 100.000 evra idu dobro i neki su spremni da ih čekaju i po nekoliko meseci, dok automobili srednje klase, od kojih i živi automobilsko tržište, čekaju na lagerima po godinu, dve.