Tema - Srbija

Dobrovoljni penzioni fondovi duplirali imovinu

Dobrovoljni penzioni fondovi u Srbiji u poslednje dve i po godine su duplirali svoju imovinu, na skoro 14 milijardi dinara.

Međutim, prema oceni ekonomista, još nemaju većeg uticaja na smanjenje izdvajanja iz budžeta za penzioni sistem.

Dobrovoljni penzioni fondovi se moraju razvijati, budući da je to u perspektivi najvažnija alterantiva postojećem sistemu penzijskog osiguranja. Međutim, sistem dobrovoljnog osiguranja, imajući u vidu ekonomsku krizu, ne može ubrzo dati pun efekat u smislu olakšanja konsolidaje budžeta, rekao je Tanjugu ekonomski analitičar Miladin Kovačević.

Kovačević smatra da je sistem obaveznog privatnog osiguranja, koji je postojao u nekim zemljama u okruženju, deplasiran jer nije dao rezultate i pokazalo se da u postojećim uslovima, na ovom stepenu razvoja ne može da funkcioniše.

Profesor Ekonomskog fakulteta Tatjana Rakonjac Antić smatra da postoje pomaci u razvoju dobrovoljnog penzijskog osiguranja, ali da nisu značajni da bi u većoj meri uticali na razvoj ukupnog sistema penzijsko-invalidskog osiguranja.

Prema njenim rečima, za razvoj sistema dobrovoljnog penzijskog osiguranja neophodno je povećati nivo životnog standarda, edukovati stanovništvo o neophodnosti ove vrste osiguranja, razvijati finansijsko tržište, pojačati poreske olakšice.

Prvi dobrovoljni penzioni fondovi pojavili su se u Srbiji pre šest godina, a danas prema podacima Narodne banke Srbije imaju više od 230.000 sklopljenih ugovora o članstvu, odnosno oko 175.000 korisnika. Statistika pokazuje da među korisnicima većinu čine muškarci. Ta razlika je najdrastičnija kada je reč o korisnicima starijim od 65 godina. Žena ima samo 215, dok je pripadnika jačeg pola skoro osam puta više, piše Tanjug.

Prema rečima direktora "Dunav" društva za upravljanje dobrovoljnim penzionim fondom Milana Kovača, za taj vid penzionog osiguranja uglavnom se odlučuju mlađe sredovečene osobe, ali među korisnicima ima svih generacija. Oni koji su na kraju karijere, ukoliko žele značajnije iznose treba da uplaćuju više, dok oni koji počnu “na vreme” to mogu ostvariti i sa mnogo manjim uplatama.

Sredstva se u dobrovoljne penzione fondove ne moraju uplaćivati redovno. Ta vrsta pogodnosti se u ovom vremenu, kada je teško garantovati da ćete svakog meseca biti u mogućnosti da izvršite uplatu, pokazala kao posebno značajna, naglasio je Kovač.

Kada je reč o strukturi uplata u dobrovoljne fondove, Kovač je za Tanjug naveo da dvadesetak odsto čine uplate pojedinaca, a oko 80 posto poslodavaca, odnosno firmi. Proširenje poreskih olakšica moglo bi imati dodatne pozitivne efekte na uplatu u dobrovoljne penzijske fondove i povećanje sredstava u celokukupnom penzionom sistemu.

Kako je dodao, ideja zakonodavca je i bila da se uvođenjem dobrovoljnih fondova relaksira državni penzijski sistem. Proširenje poreskih olakšica uticalo bi pozitivno na razvoj fondova i kreiranje većeg iznosa dinarske neto štedenje što je u skladu sa strategijom dinarizacije.

U većini država centralno-istočne Evrope deo sredstva, koji bi se uplaćivao u državni, preusmerava se u dobrovoljne penzijske fondove. U zemljama u okruženju iskustva su različita. Potreban je duži period da bi se sagledali pravi efekti. Zemlje koje su uvele takav sistem na početku su imale određeni tranzicioni trošak. Pravu korist očekuju tek u narednom period, naveo je direktor "Dunav" društva za upravljanje dobrovoljnim penzionim fondom.

Dobrovoljni penzioni fondovi u Srbiji postoje već šest godina i za to vreme njihova imovina porasla na 14 milijardi dinara, odnosno za poslednje dve i po godine se duplirala. Zbog ekonomske krize, kao što je bilo i očekivano, interesovanje je smanjeno, ali raduje to što postojeći članovi nastavaljaju redovno da uplaćuju sredstva u dobrovoljne penzijske fondove, zaključio je Kovač.