Ekspanzija prodavnica polovne robe

Bez autora

Apr 06 2014

Nekada iz radoznalosti, a sve češće iz potrebe mnogi kupuju polovnu garderobu u prodavnicama polovne robe. Roba najčešće stiže iz Nemačke, Austrije, Italije ili Francuske i do deset puta je jeftinija nego u redovnoj prodaji. Kupci navode da im je bolje da tu kupe robu nego na buvljaku i ističu da je roba najčešće kvalitetna. Posebno je, kažu, dobar odnos cene i kvaliteta. Prosečna starost frižidera u Srbiji je 15 godina, mašine za veš 12, a televizora 10. Za one koji ne mogu da kupe novo, prodavci su se dosetili, pa ispravnu ali malo zagrebanu ili ulubljenu robu i starije modele tehnike, prodaju po cenama nižim i do 50 odsto. I takvi proizvodi mogu se kupiti na odloženo,ili na kredit.

U Srbiji ima više od hiljadu registrovanih radnji koje prodaju polovnu i oštećenu robu. U poslednje tri godine njihov broj povećan je za 70 odsto. Na takvim mestima kupuje se garderoba, tehnika i nameštaj po znatno nižim cenama nego inače. To su gotovo jedina mesta na kojima se ne žale na pad prometa.

Nekada iz radoznalosti, a sve češće iz potrebe mnogi kupuju polovnu garderobu u prodavnicama polovne robe. Roba najčešće stiže iz Nemačke, Austrije, Italije ili Francuske i do deset puta je jeftinija nego u redovnoj prodaji.

Kupci navode da im je bolje da tu kupe robu nego na buvljaku i ističu da je roba najčešće kvalitetna. Posebno je, kažu, dobar odnos cene i kvaliteta.

Prosečna starost frižidera u Srbiji je 15 godina, mašine za veš 12, a televizora 10. Za one koji ne mogu da kupe novo, prodavci su se dosetili, pa ispravnu ali malo zagrebanu ili ulubljenu robu i starije modele tehnike, prodaju po cenama nižim i do 50 odsto. I takvi proizvodi mogu se kupiti na odloženo,ili na kredit.

"U poslednjih godinu dana zainteresovanost za polovnu robu povećana je za 30 otprilike odsto. Za tu robu takođe važi garancija od dve do pet godina u zavisnosti od proizvođača", objašnjava Darinka Popović iz CBT maloprodajnog lanca tehnike.

I polovan nameštaj u Srbiji nije retkost. Šleperima dolazi najčešće iz Nemačke i Holandije. Prodavci kažu da ga kupuju sve socijalne kategorije.

"Ljudi nemaju predsrasuda što se tiče polovnog nameštaja. Sve češće se odlučuju za ovu vrstu robe zbog cene, zbog besparice u društvu i zbog kvaliteta. Razlika u ceni između ovog nameštaja koji može da se nađe kod nas i na tržištu je nekada do 50 ili 70 odsto", kaže vlasnica salona polovnog nameštaja Ana Bojić.

Prošle godine prosečno domaćinstvo u Srbiji raspolagalo je sa 56.000 dinara mesečno, a trošilo 53.000. Zato mnoge i ne čudi ekspanzija prodavnica polovne robe.