Tema - Srbija

EU planira da do 2050. postane klimatski neutralan kontinent

Stopa smanjenja biodiverziteta u svetu jedan je od ključnih pokazatelja stanja u kome se nalazi naša planeta, a mera ugroženosti prirodnih resursa i smanjenja ekosistemskih usluga neposredno utiče na uslove života ljudi i njihovo zdravlje, konstatovano je na prvoj sesiji na konferenciji na temu „COVID-19 i globalna politika biodiverziteta“.

Trivan je, obraćajući se učesnicima skupa, ukazao na veliki značaj doslednog ostvarivanja usvojenih ciljeva o očuvanju biodiverziteta, uprkos nerazumnom ponašanju ljudi koje vodi ka potpunoj degradaciji sveta kojeg danas poznajemo.

Bolje razumevanje povezanosti očuvanih ekosistema i dobrobiti ljudi doprineće ne samo smanjenju rizika od budućih pandemija, već i ostvarenju ciljeva globalne politike biodiverziteta, istakao je ministar.

On je naglasio da je upravo kriza izazvana pandemijom pokazala da se jedino zajedničkom saradnjom dolazi do rešenja za smanjenje zagađenja životne sredine i devastacije ekosistema.

Srbija kao jedan od svetskih centara biodiverziteta ostaje posvećena naporima da se svet ujedini u borbi za opstanak živog sveta, rekao je Trivan i dodao da su upravo inicijative naše zemlje za povećanje površina pod šumama širom regiona  podržane kao dobar put ka ostvarenju klimatskih ciljeva u najširim okvirima.

Jednako značajan zadatak kome je Evropa u potpunosti posvećena je smanjenje  klimatskih promena i ublažavanje njihovih posledica, zbog čega je druga sesija na konferenciji protekla u diskusiji o proceni uticaja o povišavanju klimatskog cilja EU do 2030. godine i doprinosu Evrope sprovođenju Pariskog sporazuma o klimi.

Ova razmatranja na sesiji i procene o mogućem doprinosu Evrope dostizanju ciljeva iz Pariskog sporazuma značajni su i kao smernice za dalje odluke i reforme u budućnosti.

Ostvarujući postavljene ciljeve do 2020. godine, EU planira da smanji emisiju gasova sa efektom staklene bašte za najmanje 55 odsto do 2030. godine, kao i da do 2050. godine postane klimatski neutralan kontinent.

Trivan je, učestvujući u diskusiji, ukazao na doprinos Srbije ovom procesu, kako u međunarodnim okvirima, tako i na nacionalnom planu.

On je istakao da je, pored izrade Zakona o klimatskim promenama, Nacionalne strategije niskougljeničnog razvoja sa Akcionim planom, Srbija izradila i izveštaje prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime (UNFCCC) - prvi nacrt revidiranog Nacionalno utvrđenog doprinosa (NDC), nacrt Drugog dvogodišnjeg ažuriranog izveštaja prema UNFCCC, a u toku su aktivnosti na izradi Trećeg nacionalnog izveštaja.

Veoma aktivnu ulogu Srbije u ovom procesu, kako je istakao, potvrđuje izbor naše zemlje za jednu od potpredsednica predstojeće 26. konferencije država članica Okvirne konvencije UN o promeni klime (COP26), koja će biti održana u novembru 2021. godine u Glazgovu.

Nakon plenarne sesije, na marginama skupa, Trivan je imao  više značajnih susreta sa zvaničnicima zemalja učesnica.

On je razgovarao sa saveznom ministarkom za životnu sredinu, zaštitu prirode i nuklearnu bezbednost SR Nemačke Svenjom Šulce, ministrom životne sredine, kopna i mora Italije Serđom Kostom, ministrom privrede i održivog razvoja Hrvatske Tomislavom Ćorićem, ministrom zaštite životne sredine i prostornog planiranja Severne Makedonije Naserom Nuredinijem, kao i  ministrom za životnu sredinu i urbanizam Turske Muratom Kurumom.

U susretu sa Šulce, naglašena su najaktuelnija pitanja u unapređenju životne sredine i konstatovan značaj zajedničke saradnje, kao i realizacije budućih ekoloških projekata za postizanje evropskih ekoloških i klimatskih ciljeva.

Na bilateralnom sastanaku sa ministrom iz Turske razgovarano je o konkretnim projektima u oblasti zaštite životne sredine.

Trivan je tom prilikom istakao da je dobra saradnja dvaju  ministarstava rezultat odličnih odnosa između naše dve zemlje, što ujedno predstavlja uspešnu osnovu za dalje unapređenje i konkretizaciju zajedničkih aktivnosti u ovoj oblasti.

U razgovoru je dogovorena razmena poseta na ekspertskom nivou, kada će biti utvrđene potrebe i prioriteti za dalju saradnju.

Neformalni sastanak ministara zaštite životne sredine Evropske unije organizovan je u skladu sa merama protiv aktuelne pandemije, navodi se u saopštenju Ministarstva zaštite životne sredine.