Tema - Srbija

EU prepoznaje samo udružene poljoprivredne proizvođače

Naši poljoprivredni proizvođači uglavnom znaju šta i kako mogu da dobiju od države, upoznati su s planovima i projektima za razvoj sela, koriste sredstva opredeljena za tu namenu, ali ako budu želeli da unaprede svoja gazdinstva i po efikasnosti i prinosima pariraju svojim evropskim kolegama, moraće da se pomuče i savladaju stranu terminologiju i proceduru na kojoj insistira EU. Možda neće morati baš da progovore na engleskom, ali će, za početak, svakako morati da nauče neke „šifre”, kao što je, na primer, LAG – Lokalna akciona grupa.

Lokalna akciona grupa, međutim, tek je početak, prvi korak na putu koji vodi do bogatih evropskih fondova u kojima su pohranjena sredstva namenjena ekonomskom i ruralnom razvoju onih zemalja koje žele da pristupe EU. IPA fondovi (Instrument for Pri-Asešn asistens) namenjeni su sveukupnom ekonomskom razvoju, a IPARD fondovi (rural divelopment) – ruralnom, odnosno seoskom razvoju. Ali do para iz tih fondova „uzajamne pomoći”, naši poljoprivredni proizvođači neće moći da dođu ukoliko se ne udruže i ne formiraju svoj LAG. Svako u svom selu, svom kraju.

Kako bi im pomogla da se bolje snađu u ovom(pretpristupnom haosu od stranih reči i organizacionih zavrzlama, uprava Kragujevca je poljoprivrednim proizvođačima na teritoriji grada pružila ruku i formirala pet ruralnih centara ka kojima gravitira još tridesetak sela s ovog područja. Ruralni centri su formirani u Stragarima, Dobrači, Gornjoj Sabanti, Čumiću i Donjim Komaricama, a njima će rukovoditi mesne kancelarije, odnosno zaposleni koji su prošli (evropsku) obuku.

– Nismo angažovali stručnjake, već smo one koji već rade u mesnim kancelarijama obučili kako da pomognu svojim komšijama, poljoprivrednicima koji žele da unaprede svoju proizvodnju. Ovo napominjem stoga što smo prinuđeni da štedimo – objašnjava Minja Obradović, članica Gradskog veća zadužena za upravljanje projektima i rukovodilac projekta „Ruralni centri”.

Formiranje ruralnih centara u Kragujevcu pomogla je Regionalna agencija za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja, a u ovom projektu, osim gradske Uprave za upravljanje projektima, unutrašnju i međunarodnu saradnju, učestvovalo je i Odeljenje za poljoprivredu grada Kragujevca.

– Zadatak radnika u mesnim kancelarijama biće da uvek budu pri ruci poljoprivrednim proizvođačima, da im objasne sve što im nije jasno i pomognu im da popune formulare. Termini, možda, jesu nezgodni, ali šta da radimo kad u EU vole skraćenice, na primer – LAG. LAG je, zapravo, udruženje poljoprivrednika koje je formirano po evropskim standardima. To znači da najmanje 51 odsto članova tog udruženja dolazi iz privatnog sektora, a to su samostalni poljoprivredni proizvođači, privatna preduzeća i zadruge. Ostatak LAG-a čini javni sektor, na primer – lokalna samouprava. EU prepoznaje samo takva udruženja i samo ona mogu da konkurišu za sredstva iz pretpristupnih fondova. Moramo da usvajamo te reči i prilagođavamo se procedurama na vreme, budući da će sredstva iz IPARD fondova biti dostupna već 2016 – napominje Obradović.

Državama koje su kandidati za EU u IPA fondovima od 2007. do 2013. bilo je na raspolaganju 11, 5 milijardi evra, a iz IPARD fondova (ruralni razvoj) Srbija će do kraja 2020. moći da povuče 175 miliona evra.

Za ova sredstva moći će da konkurišu samo LAG-ovi, koji danas, kao na primer u Levču (LAG – Levač), funkcionišu u skladu sa Zakonom o udruženjima (građana), pa će naša država, u procesu usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa standardima EU, morati da usvoji i set zakona koji bliže definiše udruživanje poljoprivrednika u LAG-ove.

– Poenta ove priče jeste da se sredstva i odlučivanje spuste na nivo lokalne zajednice, jer ko bolje od poljoprivrednika zna šta im je potrebno, da li im u selu treba put ili vodovod, da li su im potrebni sistemi za navodnjavanje, možda sušara ili hladnjača. Uz pomoć Ministarstva za poljoprivredu, LAG-ovi će moći da konkurišu i, ako im plan prođe, raspolažu sredstvima iz evropskih fondova. Zato je potrebno da se naši poljoprivredni proizvođači udruže, da sami odlučuju gde i na šta treba potrošiti novac – poručuje Obradović.

Ukoliko, dakle, budu želeli u Evropu, naši stočari, voćari i ratari moraće da se organizuju u „lokal ekšn grupe”, da uz pomoć obučenih radnika u mesnim kancelarijama savladaju stranu terminologiju i nauče kako se popunjavaju formulari za „pri asešn” i „rural divelopment” fondove. Ruralni centri u Kragujevcu tek počinju s radom, a vredni i duhoviti šumadijski seljaci iz Čumića, s kojima smo razgovarali, kažu da im nimalo neće biti teško da se izbore sa stranim rečima, pod jednim uslovom: „Ingliš, nou problem, samo da do Evropske unije doguramo živi”.

Voćnjaci Dušana Jocića spremni za Evropu

Povratnik iz Engleske Dušan Jocić pre tri godine je u Prnjavoru proširio imanje, dokupivši još 3,5 hektara na kojima je zasadio 3. 000 stabala šljive i kajsije. Njemu neće biti teško da prihvati standarde EU, budući da je, kako kaže, već upoznat s procedurama, načinom rada i života u Evropi.

– Već sam animirao komšije da se udružimo i zajednički nastupimo na tržištu. Tako se reklamira ceo kraj, pravi se brend koji posle može bolje da se plasira – kaže Jocić, koji planira da se bavi proizvodnjom rakije i poslastica od sušene šljive i kajsije.