Tema - Srbija

Evropa otvara vrata našim tekstilcima

Sa ostvarenim povećanjem od oko 15 odsto, izvoz proizvođača tekstila, odeće, kože i obuće u 2013. godini premašio je milijardu evra, saopštila je državna statistika. Ukupnom prošlogodišnjem robnom izvozu zemlje od 14,6 milijardi dolara ovaj sektor prerađivačke industrije doprineo je sa 7,2 odsto.

U statističkim tabelama može se pročitati i da su proizvođači tekstila, odeće, kože i obuće u spoljnoj trgovini u prošloj godini ostvarili suficit od 58,2 miliona dolara.

Taman kad su je mnogi već sahranili, izgleda da se srpska tekstilna industrija, kao feniks, ponovo diže iz pepela.

– Sudeći po pozivima trgovaca odećom i obućom, Evropa se polako vraća srpskoj modnoj industriji – tvrdi Milorad Vasiljević, sekretar Udruženja za industriju tekstila, odeće, kože i obuće Privredne komore Srbije.

– Porudžbine iz evropskih modnih metropola sve su učestalije u poslednje dve godine. Evropa zna da mi radimo kvalitetno. Ugovaranje robe, za naredne sezone, u poslednjih nekoliko dana tražili su nam kupci iz Švedske, Nemačke, Rusije, Poljske i Francuske. Oni bi da kupe gotovu odeću i obuću, a ne da ugovaraju takozvane lon poslove, odnosno jeftino šivenje od njihovog materijala.

U Udruženju tekstilaca, kožara i obućara PKS ovih dana je mobilno stanje. Jedna ruska kompanija najavila je veliku porudžbinu i dugotrajnu saradnju. Umesto da žensku odeću uvoze iz Nemačke, Rusi hoće da je kupuju u Srbiji. Sada bi dobrodošle velike fabrike koje je ugasila pogrešna privatizacija. Ali, od kuknjave nema vajde.

– Radimo na tome da na ovom poslu udružimo šest manjih proizvođača – kaže Vasiljević.

Povratak Evrope našim proizvođačima odeće i obuće, ali i njihovim konkurentima na Balkanu, neće biti kratkog daha, tvrdi naš sagovornik. Zato država treba da pomogne tu industriju.

– U Hrvatskoj, BiH, Bugarskoj i Rumuniji porezi i doprinosi na zarade zaposlenih u ovom sektoru industrije manji su od 40 odsto, a u Srbiji oko 65 procenata. Reč je o neto izvoznicima koji zapošljavaju žensku radnu snagu. Smanjivanjem ovih dažbina i odobravanjem podnošljivih kredita za kupovinu opreme, na primer iz Fonda za razvoj ili na neki drugi način, ovaj sektor bi bio konkurentniji, broj zaposlenih bi mogao da se udvostruči, a mnogi proizvođači iz „sive zone” legalizovali bi svoje poslovanje – ukazuje Vasiljević.

Da ta industrija zaslužuje veću podršku govori i podatak da je lane bila naš treći izvoznik, iza proizvođača drumskih vozila – 2,17 i električnih mašina – 1,12 milijardi dolara. Zahvaljujući državnim subvencijama po radnom mestu i sporazumima o slobodnoj trgovini sa zemljama koje čine tržište od milijardu ljudi, Srbija je i u ovom sektoru industrije privukla više pravih stranih direktnih investicija. Svoje fabrike su ovde izgradile kompanije iz Italije, Austrije i Nemačke. Najavljuju se i nove.

– Turski investitor je u Leskovcu nedavno počeo da gradi fabriku za odeću od džinsa u kojoj će zaposliti 400 radnika, a italijanski „Vali” i nemački „Falke” traže lokacije za nove fabrike čarapa u kojima će posao dobiti oko 2.000 ljudi – kaže Vasiljević.

– Izvoz čarapa u 2013. godini vredeo je 275 miliona dolara, sa ostvarenim suficitom od 215 miliona dolara.

Da srpska modna industrija može i znatno više govori i podatak da je izvoz tekstila i odeće iz Bugarske u 2013. godini dostigao vrednost od 1,8 milijardi evra, dok je naš izvoz odeće i obuće iznosio oko 792 miliona evra.

Zvanična statistika kaže da se proizvodnjom tekstila, odeće i obuće u Srbiji bavi oko 1.800 firmi i da zapošljavaju oko 30.000 ljudi, a u PKS tvrde da odeću i obuću nelegalno proizvodi još oko 60.000 ljudi. Nelegalan uvoz i trgovina i dalje cvetaju, uprkos gotovo višedecenijskim obećanjima nadležnih da će ih svesti na podnošljivu meru.

Po zvaničnoj statistici, plate šnajdera, kožara i obućara tradicionalno su najniže. Prema izveštaju za prošlu godinu, u proizvodnji kože i predmeta od kože 23.241 dinar u proseku, a u proizvodnji odevnih predmeta – 23.771 dinar.

Vasiljević kaže da se vlasnici tekstilnih i obućarskih firmi od Novog Pazara do Subotice žale da teško dolaze do radnika i inženjera. Tvrdi da je prosečna mesečna zarada dobrog šivača u Novom Pazaru u protivvrednosti 500 evra, a oni najbolji i najproduktivniji zarađuju i dvostruko više.

„Jumko” – najveća briga

Štrajk 1.700 tekstilaca u „Jumku” morio je proteklih dana i sekretara njihovog udruženja Vasiljevića, koji je na ovoj dužnosti od početka godine.

Pored toga što su odbili da rade dok im se ne overe zdravstvene knjižice i ne isplati još jedna plata, štrajkači odbijaju da finskoj armiji isporuče 12.000 sašivenih jakni i 10.000 pantalona. Po ugovoru, finska vojska očekuje da im se sašije još 10.000 jakni.

– Da nije bilo štrajka u „Jumku” za finsku armiju šilo bi se do kraja 2016. godine – kaže Vasiljević.

– Zbog štrajka je od ugovora za šivenje uniformi odustala i jedna firma iz Poljske. Sada traže partnera u BiH i Hrvatskoj.