Tema - Srbija

Firme očekuju povoljnije kredite

Razvojnu banku Srbije, o kojoj se poslednjih dana govori i u javnosti i u Nemanjinoj 11, trebalo je osnovati mnogo ranije, smatra profesor Bankarske akademije Veselin Avdalović i dodaje da za Vladu ne bi trebalo da bude veliki problem da obezbedi osnivački kapital.

- Sigurno je da takvi izvori postoje, a jedan od njih mogao bi biti sektor osiguranja. Velike kuće iz te grane mogle bi svoje dugoročne plasmane da drže u toj banci, jer one sada nemaju velike mogućnosti, pa sredstva osiguranika ulažu ili u državne obveznice ili kupuju devize. Mogućnost trgovanja na berzi za njih je smanjena jer postoji svega nekoliko listiranih firmi čije bi akcije one mogle da kupuju - kaže Avdalović.

On upozorava da razvojna banka ne bi smela da trpi politički uticaj već da bi njena funkcija morala da bude podrška onim privrednim granama u kojima imamo komparativnu prednost u odnosu na okruženje ili svet. Tu pre svega spada poljoprivreda, koja i sada u razmeni sa svetom ostvaruje suficit. Ali, tvrdi naš sagovornik, izvoz bi mogao da bude i do pet puta veći ako bi se umesto plasmana sirovina i polufabrikata, podržali programi finalizacije proizvodnje u firmama koje su u tom sektoru i inače krhke i baš im je zbog toga potrebna pomoć.

Iako se za sada samo spekuliše o ciljevima osnivanja razvojne banke i o uslovima pod kojim bi plasirala kreditna sredstva, većina privrednika podržava taj potez jer je već sada izvesno da bi najveći deo kreditnog potencijala bio usmeren ka firmama. Naime, u većini država koje imaju takvu finansijsku instituciju, ona ima funkciju kreditiranja velikih infrastrukturnih projekata i onih sektora privrede koji mogu da budu pokretački motor za druge grane. Kod nas je izgradnja infrastrukture, bar kada je reč o kapitalnim objektima, „pokrivena“ kreditima nekoliko međunarodnih banaka, pa se za sada smatra da će srpska razvojna banka, ako bude formirana, imati za cilj povoljno kreditiranje one privrede koja zbog opterećenih bilansa ne može da računa na poslovne banke, ali ima perspektivu da uz sveži kapital obezbedi kvalitetniji nastup na tržištu. Ipak, i privrednici i stručnjaci ukazuju da bi prilikom formiranja takve banke trebalo precizno definisati osnove korporativnog upravljanja, kako bi se izbegla zamka da partijski interesi utiču na poslovnu politiku, što bi vrlo brzo razorilo instituciju. Uz to, stručnjaci ističu i da bi postojanje takve banke bilo potpuno obesmišljeno ukoliko ona ne bi objedinila sredstva i funkcije Fonda za razvoj i Garancijskog fonda.

Milan Knežević, vlasnik konfekcije Modus i predsednik Unije tekstilaca, kaže za Danas da bi u kapital i ciljeve te banke trebalo uključiti i ostale podsticajne fondove, poput onih iz Nacionalne službe za zapošljavanje, start ap kredite ili subvencije čije je „meko“ gašenje zatražio i Međunarodni monetarni fond.

- Najveći problem je to što sredstva iz tih kasa nisu deljena transparentno. Prema nekim podacima, samo preko Fonda za razvoj u poslednjih nekoliko godina plasirano je 900 miliona evra povoljnih kredita raznim firmama, ali ne postoji analiza efekata, ocena kako se to odrazilo na ukupnu privredu, čak ni podataka o tome koliko je kreditiranih firmi u međuvremenu ugašeno. Jedan od indikatora jesu iz godine u godinu sve nepovoljniji parametri, od obima industrijske proizvodnje, uposlenosti, efikasnosti i produktivnosti privrede, što na izvestan način govori o celishodnosti postojanja tih fondova i programa, ne računajući pritom afere oko nenamenskog korišćenja razvojnih ili start ap kredita. Osnivanje razvojne banke koja bi daleko profesionalnije plasirala državna sredstva, privrednici traže već pet godina, jer računaju da bi time dobili povoljnije kredite i garancije za izvozne poslove - kaže Knežević.