Tema - Srbija

Francuzi i Amerikanci imaju velike planove za srpsku malinu

– Cenovno gledano, srpski proizvođači su ove godine ostvarili najvišu cenu maline. A pojedini hladnjačari platili su tako cenu nepoznavanja razvoja događaja i ugovorenih lošijih aranžmana sa inostranim kupcima – kaže za „Politiku” dr Aleksandar Leposavić, predsednik Naučnog voćarskog društva Srbije i predstavnik naše zemlje u Svetskoj organizaciji proizvođača maline (IRO).

Govoreći o stanju na terenu, on ističe da zbog ogromnog manjka kvalitetne robe veliki kupci iz sveta ovih dana šalju upite, osmatraju i pokušavaju da naprave što povoljnije aranžmane za sledeću godinu. Iako ne trguje malinom, zbog dugogodišnjeg sagledavanja stanja i prilika u našem i svetskom malinarstvu, ali i aktivnog učešća u Svetskoj organizaciji proizvođača maline, u prethodnih dvadesetak dana Leposavić je imao više susreta sa velikim kupcima iz Francuske, Amerike i Čilea.

Kako kaže za naš list, Francuzi su posebno spremni na dugoročnu saradnju zbog zahteva njihovih kupaca koji potražuju isključivo malinu najboljeg kvaliteta. A to je, kako napominje, bez imalo preterivanja malina iz Srbije.

– I pored postojećih hladnjača koje su u njihovom vlasništvu, spremni su na kupovinu još preradnih kapaciteta, odakle bi malinu distribuirali na francusko i japansko tržište. Sa našim proizvođačima već su napravili dogovore za sledeću godinu. Pokušavaju da obezbede još veći broj kooperanata– kaže Leposavić i ističe da postoji samo jedan uslov. A to je da za njihove potrebe gaje prvenstveno „vilamet” ili „miker”. Prema njegovim rečima, ne interesuju ih druge sorte koje su, u nedostatku dobrog sadnog materijala, poslednjih godina širene u našim malinogorjima jer one ne zadovoljavaju njihove potrebe i nisu po ukusu njihovih potrošača. Iako posluju po čitavom svetu, kaže da je njihovo opredeljenje i strateški cilj upravo Srbija i ove dve sorte za koje su i ranijih godina plaćali veće iznose u odnosu na najveći broj otkupljivača kod nas.

– Slično je i sa Amerikancima. Oni su uprkos carinama i skupom transportu spremni na ulaganje u naš posustali malinarski biznis. I svi oni najavljuju više cene za proizvođače u narednoj godini koja je prouzrokovana povećanim rastom tražnje u gotovo svim zemljama sveta – napominje naš sagovornik.

Poznato je, podseća, da smo i mi ove sezone imali rekordno nisku proizvodnju od oko 18.000 tona i da je ovo najveći podbačaj od svih zemalja izvoznika.

Na pitanje kakva nas situacija u proizvodnji i prometu ovog voća očekuje u budućnosti, kaže da je cena u otkupu ove godine uticala na povećanje ulaganja i održavanja zasada. Međutim, visoke temperature i nedostatak vlage u većem delu vegetacije uticali su na slabiji rast i lošiju kondiciju zasada koji treba da plodonose u sledećoj godini.

– Takva situacija ne obećava stabilizaciju prinosa u sledećoj godini, a slično je i u drugim proizvođačkim centrima u Evropi i svetu – napominje Leposavić.

Generalno gledano, najveća proizvodnja ove sezone ostvarena je u SAD i iznosila je 82.000 tona, od čega je svega 33 odsto bilo namenjeno za smrzavanje i preradu. Druga u svetskim okvirima bila je Poljska sa 70.000 tona, od kojih 70 odlazi u preradu, Ukrajina je treća sa 65.000 tona i istim procentom prerade. Znatno manje količine su proizvedene u Čileu, 25.500 tona, a 75 odsto njihove berbe se preradi.

– Bez obzira na ogroman pad kod nas u ovoj godini, dugogodišnja praksa za malinu proizvedenu u Srbiji je da se oko 95 odsto smrzne i kao takva prodaje na stranom tržištu. Kada je reč o drugim zemljama u kojima se malina proizvodi, njihove proizvodnje su na znatno nižem nivou i tržištu nude manje količine ovog voća – objašnjava sagovornik.

Nedavno je aktuelizovana priča o formiranju novog Saveta za malinu, a Leposavić smatra da od sastava, odnosno znanja članova saveta, zavisi i svrha njegovog postojanja. A to bi pre svega trebalo da bude kreiranje pravaca razvoja i poboljšanje plasmana maline kroz uključivanje dokazanih stručnjaka.

– U dosadašnjim radnim telima često su učestvovali i nekompetentni ljudi. Medijska istupanja nekih od njih zbog iznošenja nerealnih zahteva ili neargumentovanih stavova izazivalo je revolt kod naših tradicionalnih kupaca i donelo više štete nego koristi – kaže Aleksandar Leposavić.