Tema - Srbija

Gas iz škriljaca, oruđe moći velikih sila?

Proizvodnja gasa iz škriljaca učinila SAD najvećim svetskim proizvođačem ovog energenta. Gas iz škriljaca je jeftiniji, ali još ne može da se transportuje u Evropu, gde su neke zemlje tražile uvoz zbog krize u Ukrajini. U Srbiji registrovani škriljci dovoljni za 70 godina eksploatacije.

Snabdevanje gasom je geopolitičko pitanje, ali postaje i oruđe moći velikih sila. Rusija je najveći izvoznik gasa u svetu, a Amerika je - zahvaljući gasu iz škriljaca - postala najveći proizvođač tog energenta. Zbog ukrajinske krize i zavisnosti od ruskog gasa nekoliko evropskih zemalja tražilo je od Sjedinjenih Američkih Država da im olakšaju uvoz gasa. Dobija li Rusija konkurenciju na evropskom gasnom tržištu?

Na proizvodnju nafte i gasa iz škriljaca, stručno šejlova, u svetu se računa sve više. U protekloj deceniji, SAD su dostigle tehnološki procvat u dobijanju gasa iz škriljnih stena.

Profesor Aleksandar Kostić sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu kaže da su neki od gasonosnih šejlova Amerike već u rangu sa najvećim ruskim poljima.

"Dakle, resursi jesu ogromni i rezerve su takođe velike. Tako da vremenom, upravo se može desiti da gasonosni šejlovi svuda u svetu postanu primarni izvor dobijanja gasa", ističe Kostić.

Međutim, američki gas još ne može da se transportuje u Evropu.

Gasovoda nema, pa mora da se prevede u tečno stanje kako bi se dopremao tankerima, a za gradnju takvih skladišta u lukama treba najmanje pet godina. Gas dobijen iz škriljaca znatno je i jeftiniji.

Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu Dejan Ivezić navodi da je proizvodnja gasa iz škiljaca u SAD dovela do značajnog pada cene prirodnog gasa na američkom tržištu.

"U proseku je cena prirodnog gasa u Americi dvostruko niža nego u Evropi, a trostruko niža nego u Japanu. I značajni projekti se u Americi trenutno rade na utečnjavanju tog gasa i njegovom eksportu. Napre ka Japanu, a negde u kasnijoj fazi i za evropsko tržište", kaže Ivezić.

U Evropi još nema proizvodnje gasa iz škriljaca, ali ima nafte.

Estonija je jedina evropska zemlja koja eksploatacijom uljnih škriljaca pokriva oko 95 odsto svojih energetskih potreba.

U Bugarskoj i Francuskoj to je zabranjeno zakonom, a istraživanje nalazišta već su dozvolile Poljska, Velika Britanija, Mađarska, Španija i Litvanija.

Ankete u Evropskoj uniji pokazuju da dve trećine građana i stručnjaka strahuje da bi tehnologija eksploatacije škriljaca ugrozila zdravlje ljudi.

Profesor Vojin Čokorilo sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu objašnjava da je pitanje ekologije pitanje svojevrsnog kompromisa i da se zato sve emisije štetnih materija i čestica svode u propisane granice.

Ekonomski savetnik u briselskom Krebu Vladimir Krulj kaže da će u budućnosti svi nepoznati potencijali morati da se prepoznaju, pogotovo ako se ekonomska situacija ne bude mnogo poboljšavala.

U Srbiji su do sada registrovana 23 nalazišta sa rezervama od četiri i po milijarde tona uljnih i gasnih škriljaca. To znači više od 70 godina eksploatacije.