Tema - Srbija

Gde najčešće završavaju falsifikati novčanica

Stručnjaci na sajtu Narodne banke Srbije odgovarili su i na pitanja odakle najčešće dolaze lažne novčanice koje su otkrivene u našoj zemlji, a informisali su građane i o značajnom pitanju – za šta se lažni novac najčešće koristi, odnosno kako se plasira na tržište.

– Na osnovu podataka za poslednjih pet godina ne može se uočiti jasan trend ni porasta ni opadanja broja falsifikovanih novčanica, bilo da je reč o domaćoj ili stranoj valuti. Brojevi osciliraju iz godine u godinu, što ukazuje na to da broj falsifikovanih novčanica zavisi od više faktora – aktivnosti falsifikatora, uspešnosti policije u otkrivanju i zapleni falsifikata, efikasnosti provere novca u bankarskom sektoru i od tehnološkog nivoa zaštite samih novčanica – navode u NBS. Ističu i da su najčešća meta falsifikatora novčanice od 50 i 100 evra, 100 američkih dolara i 2.000 dinara. Ovi apoeni su, objašnjavaju, dovoljno vredni da falsifikatorima obezbede imovinsku korist, a istovremeno su u odnosu na druge apoene zastupljeni u znatnom broju tako da ne izazivaju sumnju u falsifikat.

Navode da apoeni male vrednosti falsifikatorima nisu interesantni, jer su troškovi izrade isti ili se neznatno razlikuju od izrade apoena veće vrednosti, a imovinska korist je mala. Na primer, 5.000 dinara ili 500 evra su novčanice koje su ređe u opticaju pa primalac novca često ima problem s vraćanjem kusura, takve novčanice pažljivije razgleda i veća je verovatnoća da posumnja da se radi o falsifikatu.

Američki dolar se smatra valutom koju je najlakše falsifikovati, pre svega zbog zaštitnih elemenata, koji su, iako prisutni, manje složeni u poređenju s drugim svetskim valutama. Švajcarski franak je među najbezbednijim valutama – gotovo je nemoguće verodostojno kopiranje.

– Najveći broj falsifikata dinara potiče iz Srbije, odnosno proizvode se u zemlji. Falsifikati evra i dolara se otkrivaju i iz domaćih i iz inostranih izvora. Policija je zabeležila brojne slučajeve uvoza falsifikovanog novca iz susednih zemalja, ali i domaće proizvodnje stranih valuta – kažu u NBS.

Prema informacijama Centralne banke, lažni novac se najčešće koristi za kupovinu robe ili usluga ili vraćanje dugova. Registrovan je i slučaj puštanja u opticaj falsifikovanog novca kao poklona na svadbi, gde je falsifikator dao jednu lažnu novčanicu od 500 evra i tražio kusur od 300 evra. Lažni novac pušta se u opticaj naročito na mestima s većim prometom i slabijim nadzorom, poput pijaca, diskoteka, noćnih klubova ili uličnih prodajnih punktova. Takođe, falsifikati se često koriste za tzv. kusur strategiju, kada se kupovina robe ili usluge male vrednosti obavi lažnim novcem s ciljem da se dobije autentičan novac u kusuru. Na taj način falsifikator zapravo menja bezvredan papir za autentičan novac, pri čemu je kupljena roba ili plaćena usluga za falsifikatora potpuno nebitna.

Stručnjaci navode da su informacije o zaštitnim elementima novčanica dostupne na zvaničnim sajtovima centralnih banaka. To je najpouzdaniji način da se građani informišu i zaštite od rizika da budu prevareni falsifikovanim novcem.

U slučaju postojanja sumnje u autentičnost (originalnost) novca, takav novac treba predati bilo kojoj banci ili policijskoj stanici. Banka ili policija će podnosiocu novca izdati potvrdu o prijemu, a novac će poslati Narodnoj banci Srbije na ekspertizu. Izveštaj o ekspertizi novca dostavljenog pod sumnjom da je falsifikovan biće, preko banke ili policije, dostavljen podnosiocu novca. Za falsifikovani novac nema nadoknade. Napominju da je puštanje u opticaj lažnog novca krivično delo, zbog čega je važno da svako ko se nađe u situaciji da u svom posedu ima novac za koji sumnja da nije originalan postupi na opisani način.