Gde rade stranci u Srbiji?

Bez autora
Feb 27 2014

Tokom poslednjih osam godina povećava se broj stranaca koji rade u Srbiji i to u proseku za 10 odsto godišnje. Reč je uglavnom o strancima koji dolaze na rukovodeća mesta svojih kompanija koje ulažu u Srbiji. Najviše dozvola za rad u prethodnoj godini izdato je državljanima Rusije, Grčke, Turske, Kine... Najviše stranaca na upravljačke pozicije stiže iz Ruske Federacije. Oni se zapošljavaju u "NIS Gaspromu", "Lukoilu". Jedan od direktora u "Gaspromu" poreklom je iz Norveške, posle rada sa Englezima, Šveđanima i Rusima, pre dve godine počeo je da radi sa Srbima. Ono što me je naročito impresioniralo u Srbiji jesu obrazovani ljudi koje smo zaposlili, kaže Alan Astrop, direktor u "Gaspromu".

Gde rade stranci u Srbiji?Dolazak svake strane investicije u Srbiju prati dolazak njihovog poslovodstva. Najviše dozvola za rad u prethodnoj godini izdato je državljanima Rusije, Grčke, Turske, Kine...

Tokom poslednjih osam godina povećava se broj stranaca koji rade u Srbiji i to u proseku za 10 odsto godišnje. Reč je uglavnom o strancima koji dolaze na rukovodeća mesta svojih kompanija koje ulažu u Srbiji. Najviše dozvola za rad u prethodnoj godini izdato je državljanima Rusije, Grčke, Turske, Kine...

Dolazak svake strane investicije u zemlju prati dolazak njihovog poslovodstva. Pre osam godina tako je u Srbiju iz Južne Amerike stigao Švajcarac Danijel Boehi.

"Kada sam došao 2005. i kada smo imali sastanak sa rukovodstvom naše kompanije video se veliki otpor, govorili su - šta ovaj Švajcarac radi ovde, mi znamo kako se radi, ali s vremenom, sa rezultatima i dobrom komunikacijom stvari su se popravile", rekao je Danijel Boehi, generalni direktor "Knjaza Miloša".

Najviše stranaca na upravljačke pozicije stiže iz Ruske Federacije. Oni se zapošljavaju u "NIS Gaspromu", "Lukoilu". Jedan od direktora u "Gaspromu" poreklom je iz Norveške, posle rada sa Englezima, Šveđanima i Rusima, pre dve godine počeo je da radi sa Srbima.

"Ono što me je naročito impresioniralo u Srbiji jesu obrazovani ljudi koje smo zaposlili", kaže Alan Astrop, direktor u "Gaspromu".

Astrop se tokom studija bavio uticajem lokalne kulture na upravljanje velikim firmama. Kako se teorija pokazala u srpskoj praksi?

"Srbija je između istoka i zapada, kultura koja je orijentisana ka kolektivu, timu. Ovde je izraženija kolektivna odgovornost nasuprot individualnoj, to je izazov za nas, jer težimo da odredimo lanac odgovornosti do najnižih pozicija", kaže Alan Astrop.

Da pomogne srpskim vlastima na putu ka Evropi, iz italijanske vlade put Beograda krenuo je Franko Fratini, savetnik prvog potpredsednika Vlade. Za RTS kaže da je uslov za uspešan rad poverenje.

"Od Srba smo naučili dosta o nacionalnom ponosu koji imaju, ali ono što je najvažnije da taj ponos ne postaje ekstremni nacionalizam. Poznavao sam Srbiju u teškim epohama i moj prvi odlazak je bio posle ubistva premijera Đinđića, zatekao sam Beograd u dramatičnoj situaciji. Deset godina kasnije Srbija je potpuno drugačija, prava evropska zemlja", kaže  Fratini.

Šta posle osam godina boravka može da iznenadi stranca u Srbiji?

"Ništa, i to je jedna od stvari koje sam naučio u ovoj zemlji, da budem sposoban da se naviknem na svakodnevna iznenađenja. Čak sam se i oženio u Srbiji i to je verovatno najbolja stvar koja mi se desila u poslednjih osam godina pored svih ostalih dobrih u kompaniji, sad sam dobio i srpsku porodicu", rekao je Danijel Boehi.

Godišnje se strancima izda oko 3.000 radnih dozvola. Međutim, nisu sve za visoke pozicije. Kinezi se najčešće bave trgovinom, Turci rade kao građevinci, a Rumuni u rudnicima i poljoprivredi.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik