Genetski modifikovana hrana uskoro u Srbiji?

Bez autora
Sep 06 2011

Genetski modifikovana hrana u Srbiji – ako je verovati borcima za zaštitu životne sredine, to bi uskoro mogla postati stvarnost. Naime, to su od Srbije tražile SAD, a pominje se i kao uslov prijema u STO. Od juna 2009. godine, u Srbiji je na snazi Zakon kojim se zabranjuju proizvodnja i promet genetski modifikovanih organizama (GMO) u komercijalne svrhe. Svojevremeno je međutim, Ministarstvo poljoprivrede Sjedinjenih Američkih Država objavilo informaciju da srpsko Ministarstvo poljoprivrede namerava da izmeni taj zakon jer bi on mogao da postane prepreka ulasku Srbije u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO). Srbija u toj organizaciji trenutno ima status posmatrača koji je na dobrom putu ka članstvu. To se vidi iz dokumenta same STO koja je u martu ove godine „pozdravila intenziviranje napora Srbije u saobražavanju svojih pravnih odredbi pravilima STO“ i na svojoj internet-stranici navela reči vođe pregovaračkog tima Srbije sa tom organizacijom, Vesne Arsić, koja smatra da je prijem „Srbije u STO veoma važan za njenu zemlju“.

Genetski modifikovana hrana uskoro u Srbiji?Genetski modifikovana hrana u Srbiji – ako je verovati borcima za zaštitu životne sredine, to bi uskoro mogla postati stvarnost. Naime, to su od Srbije tražile SAD, a pominje se i kao uslov prijema u STO.

Od juna 2009. godine, u Srbiji je na snazi Zakon kojim se zabranjuju proizvodnja i promet genetski modifikovanih organizama (GMO) u komercijalne svrhe. Svojevremeno je međutim, Ministarstvo poljoprivrede Sjedinjenih Američkih Država objavilo informaciju da srpsko Ministarstvo poljoprivrede namerava da izmeni taj zakon jer bi on mogao da postane prepreka ulasku Srbije u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO).

Srbija u toj organizaciji trenutno ima status posmatrača koji je na dobrom putu ka članstvu. To se vidi iz dokumenta same STO koja je u martu ove godine „pozdravila intenziviranje napora Srbije u saobražavanju svojih pravnih odredbi pravilima STO“ i na svojoj internet-stranici navela reči vođe pregovaračkog tima Srbije sa tom organizacijom, Vesne Arsić, koja smatra da je prijem „Srbije u STO veoma važan za njenu zemlju“.

Da li je jedan od uslova za prijem u tu organizaciju i izmena Zakona o zabrani genetski modifikovanih namirnica, nije potpuno jasno. Vlada Srbije sama nije nagovestila da će menjati postojeći Zakon, štaviše, ona još uvek tvrdi da je njena politika „očuvanje i afirmacija Srbije kao zemlje u kojoj se proizvodi zdrava hrana“ kao i da „ni u jednoj evropskoj zemlji nije dozvoljena upotreba genetski modifikovane hrane“.

Situacija u pogledu poslednje tvrdnje ipak je nešto drugačija. U Evropskoj uniji je dozvoljena upotreba čitavog niza genski modifikovanih organizama i to kao životnih namirnica, sredstva za hranjenje domaćih životinja i za sejanje i sađenje. U takve spadaju krompir, soja, kukuruz i paradajz. Obeležavanje tih namirnica regulisano je nacionalnim zakonima na osnovu preporuka Evropske unije. U Nemačkoj, sve to nadgleda Savezni zavod za zaštitu potrošača i bezbednost životnih namirnica koji je potrošačima na raspolaganju za sva pitanja koja ih muče – od pravnih odredbi do zdravstvenih problema.

Prema rečima predsednika Ekološkog pokreta Novog Sada Nikole Aleksića, pomenuta tvrdnja nije jedina neistina u stavovima Vlade Srbije.

„Prilikom posete američkog potpredsednika Džozefa Bajdena Beogradu u maju 2009, visoki gost je poručio srpskim domaćinima da je vrlo nezadovoljan srpskim Zakonom o zabrani genetski modifikovanih organizama, na šta je od domaćina odmah dobio odgovor da će taj Zakon biti promenjen," rekao je on za Dojče vele.

Nikola Aleksić podseća i da je Zavod za zaštitu bilja u nedavno izvršenim kontrolama ustanovio da je na 92 odsto parcela soje kontrolisanih u Bačkoj i na 88 odsto parcela kontrolisanih u Banatu – genetski modifikovano.

„Zanimljivo je da nijedna parlamentarna stranka u Srbiji na direktno pitanje Ekološkog pokreta Novog Sada nije želela da se odredi prema korišćenju genetski modifikovanih organizama.“

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik