Tema - Srbija

Građani mogu da ulažu u državne hartije od vrednosti

Pored štednje u bankama, kao tradicionalno najzastupljenijeg vida finansijskog ulaganja, stanovništvo svoja slobodna novčana sredstva može uložiti i u dužničke hartije od vrednosti, od kojih su državne hartije od vrednosti Republike Srbije najsigurniji vid ulaganja, saopštila je danas Narodna banka Srbije (NBS).

Kako se navodi u saopštenju, na raspolaganju su državne hartije od vrednosti koje se prodaju na aukcijama i obveznice stare devizne štednje kojima se trguje na berzi. Građani Srbije takođe mogu da ulažu i u municipalne obveznice, koje emituju lokalne vlasti, zatim u korporativne obveznice, kao i u investicione fondove, mada ovi oblici ulaganja nisu mnogo zastupljeni na našem još nedovoljno razvijenom tržištu kapitala, pokazuje analiza NBS o mogućnostima ulaganja za stanovništvo.

Kada je u pitanju raspoloživost ulaganja, na prvom mestu su štedni depoziti, jer se štednja može svakodnevno i bez posebne procedure polagati u banke. Slede obveznice stare devizne štednje kojima se trguje na berzi i državne hartije od vrednosti koje se prodaju na unapred planiranim aukcijama i tek na kraju municipalne obveznice kao najmanje dostupne, jer se retko emituju i često su namenjene samo profesionalnim investitorima. Na primer, jedine municipalne obveznice kojima se trenutno može trgovati na Beogradskoj berzi su obveznice grada Šapca (od januara 2015), ali do sada nije zabeleženo njihovo trgovanje.

Rezultati analize NBS pokazuju da je u kratkom roku isplativija štednja, ali i da raste isplativost ulaganja u dinarske i devizne državne hartije od vrednosti s dužom ročnošću. Međutim, i dalje je iznos ulaganja stanovništva u državne hartije od vrednosti zanemarljivo mali u odnosu na štednju, koja trenutno iznosi 37 milijardi dinara štednje u domaćoj valuti i 8,6 milijardi evra devizne štednje. U vlasništvu stanovništva trenutno se nalazi oko 22 miliona dinara, ili tek 0,004 odsto ukupnog portfelja državnih hartije od vrednosti u dinarima, i oko 19 miliona evra, ili 0,87 odsto portfelja državnih hartija od vrednosti u evrima.

Pri izboru mogućnosti ulaganja, kako ističe NBS, treba imati u vidu i troškove koje one nose. Dok se na kamatu na deviznu štednju plaća porez, ulaganje u državne hartije od vrednosti i municipalne obveznice ne podleže oporezivanju, ali se na uloženi iznos u hartije od vrednosti plaćaju različite vrste provizija: brokerska i bankarska provizija, provizija Centralnog registra i provizija Beogradske berze, ukoliko se hartijama od vrednosti trguje na berzi. Ulaganje u hartije od vrednosti podrazumeva i jednokratne troškove otvaranja vlasničkog računa hartija od vrednosti i namenskog računa u banci. U proseku, ukupan iznos navedenih provizija kreće se oko 1,4 odsto na uloženi iznos.

NBS u svom saopštenju još jednom ukazuje da su analize o isplativosti dinarske u odnosu na deviznu štednju pokazale da je dugoročno dinarska štednja isplativija.