Građani oprezniji u zaduživanju

Bez autora

Jun 26 2011

U Srbiji ima gotovo 6,5 miliona tekućih računa i više od milion kreditnih kartica. To je i najlakši i najbrži način za zaduživanje stanovništva pa svaki treći građanin ima po dva tekuća računa. Tanki lični budžeti teraju građane da uzimaju manje kredita, ali zato raste broj tekućih računa u kašnjenju. Kada nema zaduživanja, onda nema ni potrošnje i pratećih prihoda za banke. Građani bi se zaduživali, ali zbog neispunjavanja uslova i visokih kamata teško se odlučuju za nova zaduženja. Građani su se u krizi pridržavali preporuka MMF-a da se ne troši više nego što se zaradi. Od dozvoljene sume za zaduženje po karticama iskoristili su tek 36 milijardi dinara a ista je i suma koju su prekoračili od dozvoljenog minusa.

Tanki lični budžeti teraju građane da uzimaju manje kredita, ali zato raste broj tekućih računa u kašnjenju.

U Srbiji ima gotovo 6,5 miliona tekućih računa i više od milion kreditnih kartica. To je i najlakši i najbrži način za zaduživanje stanovništva pa svaki treći građanin ima po dva tekuća računa. Tanki lični budžeti teraju građane da uzimaju manje kredita, ali zato raste broj tekućih računa u kašnjenju.

Kada nema zaduživanja, onda nema ni potrošnje i pratećih prihoda za banke. Građani bi se zaduživali, ali zbog neispunjavanja uslova i visokih kamata teško se odlučuju za nova zaduženja.

Građani su se u krizi pridržavali preporuka MMF-a da se ne troši više nego što se zaradi. Od dozvoljene sume za zaduženje po karticama iskoristili su tek 36 milijardi dinara a ista je i suma koju su prekoračili od dozvoljenog minusa.

"Postoji dve vrste klijenata oni koji koji moraju da ulaze u minus i oni koji su nemarni i dozvole sebi da proklizaju u nedozvoljeni minus tri četiri dana", rekao je Raško Tomašević iz Kredi agrikol banke.

Skoro decenija iskustva u uzimanju kredita ipak je naterala ljude da sada opreznije promišljaju kakvu vrstu kredita će da uzmu.

"Ljudi pokušavaju da koriste keš kredite u dinarima zato što je to dobro, jer mogu dugoročno da planiraju rate umesto da ulaze u minuse", rekla je Aleksandra Petrović iz Folks banke.

Gotovinski krediti, minusi po karticama i tekućim računima ipak su najskuplji vid zaduživanja pa godišnja kamata može da bude od 20 pa čak do 50 odsto godišnje.

"Kasno proleće i početak leta je period kada vidimo povećanje broja klijenata koji uzimaju zajam, posebno keš kredite ili potrošačke kredite. Generalno kratkoročna zaduženja", rekao je Rikardo Parasporo iz Banke Inteza.

Prema njegovim rečima, nema signala da će inflacija povećati nivo kamata, tako da će one do kraja godine ostati iste.

I u poslednjem tromesečju banke u Srbiji ostvaruju profit koji je na nešto nižem nivou u odnosu na isti period lane. Razlog je kašnjenje u otplati pozajmica. U privredi je problematična skoro svaka četvrta pozajmica, a kod stanovništva svaki deseta.