Tema - Srbija

Građani Srbije više štede nego što se zadužuju

Građani Srbije, bez obzira na dugotrajne udare krize, više štede nego što se zadužuju. Tako su za deset godina u banku položili više od 8,5 milijardi evra a uzeli oko 5,8 milijardi evra kredita. To je trend u poslednjih deset godina koji je vrlo sličan onome koji postoji u zemljama Evropske unije i nekim državama u regionu, samo što su cifre u zapadnim državama u odnosu na naše mnogo veće.

Prema istraživanjima Erste grupe, svaki stanovnik Srbije mesečno odvoji na stranu 4.200 dinara. Ali, oko polovine građana ne nosi ušteđevinu u banke nego je drži kod kuće. I dalje se pretpostavlja da je u „slamaricama“ oko 3,5 do 4 milijarde evra. Ne treba zaboraviti da svake godine u zemlju uđe oko 3,2 milijarde evra doznaka iz inostranstva, koje se ili stave u banke ili u slamarice. Naravno, dobar deo toga se i potroši.

- Građani su veoma oprezni kada se zadužuju i to čine samo iz preke potrebe - kažu u Udruženju banaka Srbije.

- Poslednjih godina primećen je trend razduživanja stanovništva, jer su nam primanja takva da više ne možemo da uzimamo nove zajmove, pogotovo stambene koji su do 2012. bili veoma popularni.

Tokom 2004. godine, kada su krenuli ozbiljniji i štednja i zaduživanje, građani Srbije su u banke položili milijardu i po evra, a zadužili se za oko 800 miliona evra. Od 2006. do 2010. godine imamo ekspanziju kako štednje, tako i uzimanja kredita. Banke su tada štediše mamile kamatama koje su dostizale i 11 odsto na godišnjem nivou, dok su zajmove u stranoj valuti odobravale uz interes od 9 do 13 odsto godišnje. Matice stranih banaka, koje su u to doba pohrlile u Srbiju, nisu žalile ulaganja, samo da se prikupi što više depozita i plasira što više kredita. Zlatna godina za bankare bila je 2007. godina kada su im građani poverili 4,9 milijardi evra depozita, a uzeli 700 miliona evra kredita manje. Od 2011. godine, kada je štednja narasla na 6,7 milijardi evra za zajmove na 5,6 milijardi evra, nastupa period laganog porasta i za uloge i za pozajmice.

- Kamate na štednju opadaju i u Evropi i kod nas, što nije dobro - ističe Đorđe Đukić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

- Obaranjem kamata banke nadoknađuju svoj gubitak koji nastaje neodobravanjem kredita privredi. Osim što obaraju kamate na štednju da bi pokrili svoje minuse, povećavaju i naknade i provizije na usluge. Građani koji imaju ozbiljniju štednju sigurno će u budućnosti „kazniti“ banke i u Evropi ali i kod nas tako što će svoje uloge povlačiti i kupovati nekretnine i plemenite metale.

Kako kaže Đukić, u Srbiji postoji jedan manji broj građana, za sada, koji je praktično u dužničkom ropstvu i ne može redovno da servisira svoje obaveze prema bankama.

- Oni posežu za stalnim takozvanim refinansiranjem kredita jer ne mogu sa svojim platama da izmire dospele rate. Ti građani su prinuđeni da svoje uzete kredite produžavaju na što duži rok, a to je sve češće period od sedam, osam pa i deset godina. Na taj način oni su praktično u začaranom krugu iz koga teško mogu da izađu.

Samo bolji uslovi

Banke u ovogodišnjoj nedelji štednje ne nude građanima veće kamatne stope na depozite, baš kako je preporučila Narodna banka Srbije, ali svojim klijentima omogućavaju da se zadužuju pod povoljnijim uslovima. Građani koji oroče izvesna sredstva mogu kod pojedinih banaka da dobiju manje kamate na zajmove i kreditne kartice.