Tema - Srbija

Hladnjačari predviđaju rizičnu godinu u malinarstvu

Sudeći po obaveštenju hladnjačara iz Arilja, koji se nedavno obratio svojim kooperantima, malo je verovatno da će ova suma biti ostvariva. Kako nezvanično saznajemo, još od decembra se pominje neuporedivo manji iznos.

– Ove godine ne treba očekivati visoku otkupnu cenu maline. Bolje računati na nižu, pa ako bude veća utoliko bolje. Želeli smo da vas o ovome obavestimo na vreme, pre početka bilo kakvih radova jer postoji veliki rizik u poslu sa malinom u 2023 – navodi se u saopštenju u koje je „Politika” imala uvid. Ovaj otkupljivač dalje naglašava da se proizvođačima obraća zbog njihovih planova i kućnih budžeta, a da je njihova preporuka da se ove sezone obradi onoliko koliko može porodično da se obere, ništa više od toga.

– Onaj ko bude radio veće površine mora biti svestan da rizikuje i da možda zbog lošije cene neće imati računicu i neće moći da pokrije troškove – navodi ovaj otkupljivač. On se se, inače, svrstava u red malih hladnjača koje posluju u Arilju.

U pomirljivom tonu nastavlja da je bilo godina kada se zarađivalo, ali i gubilo i da je u 2022. izgubljeno mnogo novca. Podsećaju da su neke firme objavile da više neće vršiti otkup, neke će tek jer nisu prodale prošlogodišnji rod, dok pojedine neće moći da rade zbog teške situacije…

Vlada Srbije prošle nedelje odobrila je reprogram kredita otkupljivačima voća u cilju ublažavanja posledica nastalih u sektoru malinarstva, usled pada tražnje na tržištu i smanjenja potrošnje jagodastog voća. Usled svega ovoga određene količine voća nisu prodate. Ovo bi donekle moglo da ugasi vatru na tržištu, obezbedi likvidnost hladnjačama koje su zapale u poteškoće i omogući isplatu dugovanja malinarima.

Dr Aleksandar Leposavić sa Instituta za voćarstvo u Čačku potvrđuje da stanje na tržištu maline nije dobro i da postoji rizik za sve u lancu.

– Nažalost, ponavlja se situacija od prošle godine. Ponovo imamo nerealna očekivanja o akontnoj ceni i preuranjene istupe pojedinaca koji na taj način prave pometnju na tržištu. Podsetiću da je tada pominjana cena od 800 do 1.000 dinara za kilogram i vidimo dokle nas je to dovelo. Ovo je izazvalo revolt kod stranih kupaca i uz sva negativna dešavanja na tržištu doprinelo generalno lošoj situaciji u sektoru malinarstva – kaže Leposavić.

Prema njegovim rečima, trenutno se vrlo male količine povlače s tržišta i veliki je pritisak stranih partnera da se cene dodatno snize.

– Moramo da radimo na kvalitetu po kome smo prepoznati, a cena za vrhunsku robu će se u tom slučaju podrazumevati. Sve ostalo stvara dodatnu pometnju, ne samo otkupljivačima već i proizvođačima koji ne znaju na čemu su, posebno zbog nenaplaćene robe iz prošle sezone – objašnjava Aleksandar Leposavić.