Tema - Srbija

Hoće li stanogradnja i dalje padati, a cene kvadrata rasti – šta čeka tržište nekretnina u 2026.

Manje izdatih građevinskih dozvola, sporiji projekti i oprezni kupci – sve to održava tržište u neizvesnosti, dok cene i dalje rastu.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, građevinarstvo je u trećem kvartalu ove godine zabeležilo pad bruto dodate vrednosti od čak 11 odsto. Stručnjak za nekretnine Ervin Pašanović objašnjava da se sektor još nije oporavio, jer nema dovoljno pokrenutih velikih projekata.

"Izdato je gotovo nula odsto više građevinskih dozvola nego lane. Projekata ima, investitori su zainteresovani, ali naše tržište je specifično – ovde se prodaju veliki blokovski projekti, a za njihov obrt treba 50 do 100 miliona evra. Banke te pare nemaju same, zbog čega se udružuju, a realizacija traje pet do osam godina. Ponuda je manja od tražnje i zato su cene visoke", rekao je Pašanović gostujući na RTS-u.

Potražnja slabi, ali cene ne padaju

Dok gradnja usporava, broj kupoprodaja već mesecima opada. Urednik portala Kamatica Dušan Uzelac ocenjuje da smanjena potražnja nije rezultat prevelike ponude.

"Pad tražnje nije toliko posledica manjka ponude, već opreza kupaca u ovako neizvesnim vremenima. Postoje kupci koji traže dom, i oni koji investiraju da bi kasnije plasirali nekretninu. Svi su trenutno obazriviji", kaže Uzelac.

Pašanović ističe da će, uprkos teškoćama, cena i u sledećoj godini zavisiti od odnosa ponude i tražnje.

"Imamo manje prodatih stanova jer je bilo manje izdatih građevinskih dozvola. Vidimo rast kreditnih kupaca od 12 odsto, što znači da su plate sve bolje i da mogu da podnesu kreditno opterećenje. Kako rastu plate, rašće i cene. Ljudi nemaju berzu kao alternativu – ili kupuju nekretnine ili drže novac u banci", navodi Pašanović.

Usporavanje privreda u Evropi i kod nas moglo bi da zakomplikuju planove investitora.

"Ako neizvesnost potraje, planiranje će biti usporeno, a to znači manje novih projekata i još jači pritisak na cene. Ukoliko bi cene počele da padaju, to bi bio znak dublje ekonomske krize – i to ne bi bilo dobro ni za koga", kaže Pašanović.

On dodaje da je jedan od glavnih problema nedostatak stranog kapitala.

"Tržište imamo, ali politički rizik odvraća strane investitore. Da ih je više, ponuda bi bila veća, a tržište stabilnije", smatra Pašanović.

Kamatne stope, krediti i bankarski uslovi u 2026.

Kada je reč o stambenim kreditima, Uzelac kaže da kamate zavise od niza faktora na koje domaće banke ne mogu da utiču.

"Ključni su euribor, stanje na evropskim tržištima i kreditni rejting države. Već smo preživeli udare pandemije i rata u Ukrajini. Dolazak više evropskih i američkih investitora bio bi jasan signal stabilizacije i povoljnijih uslova", kaže Uzelac.

Upozorava da je domaće tržište kapitala nedovoljno razvijeno.

"Građani bi mogli da se udruže i da ulažu u izgradnju, ali za to mora da postoji zrelo tržište kapitala. Nema povratka na stari sistem – ljudi žele da zaštite novac od inflacije, pa se nekretnine i dalje pokazuju kao najsigurnija zaštita", objašava Uzelac.

Pašanović podseća da će 2026. verovatno biti slična ovoj godini kada je reč o finansiranju gradnje.

"Banke su oprezne sa kreditima za velike projekte. Bez više stranog kapitala teško je očekivati ubrzanje. Emocionalni momenat je važan – kupci danas uzimaju manje kvadrata po višoj ceni, i to stvara dodatni pritisak", rekao je Pašanović.

Da li će legalizacija spustiti cene

Novi krug legalizacije mogao bi da uvede veliki broj nelegalnih objekata u zvaničan promet. Sagovornici RTS-a, međutim, smatraju da to neće značajno uticati na cenu novogradnje.

"Segregacija tržišta već postoji, neko će kupovati jeftinije, neko skuplje. Ove nekretnine se najčešće nalaze u naseljima kao što su Plavi horizonti, Krnjača i druga, i legalizacijom te nekretnine će svakako dobiti na vrednosti, ali povećan broj takvih objekata neće oboriti cene kvadrata u novogradnji", smatra Pašanović.

Iako je tržište nekretnina u Srbiji pod pritiskom – manje dozvola, manje gradnje, oprez kupaca, ekonomska neizvesnost – stručnjaci se slažu u jednom: drastičan pad cena nije realan, jer ponuda i dalje značajno zaostaje za tražnjom.