Tema - Srbija

I kućni poslovi u radnoj knjižici

Time bi se uprostila uplata poreza i doprinosa i način angažovanja ovih radnika koji mahom rade na crno, uz obezbeđivanje prava angažovanih u skladu sa međunarodnim standardima.

Za sve to potrebno je najpre da se proširi obuhvat Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima na druge poslove, a upravo Akcionim planom za suzbijanje sive ekonomije 2019/20. planirano je proširenje obuhvata postojećeg zakona.

U tom dokumentu, između ostalog, piše da je cilj da se pojednostave poslovi kućnog pomoćnog osoblja koji su inače ograničenog trajanja, od nekoliko dana mesečno, uz podatak da će se u toku ove godine raditi i analize koje bi trebalo da pokažu koliko je i u kojim delatnostima zaposleno ljudi na crno i gde ima prostora da se uvede sistem prijavljivanja sezonskih radnika.

– Model prijave sezonskih radnika mogao bi dodatno da smanji neformalnu zaposlenost u Srbiji, a to je naročito moguće postići u brojnim delatnostima gde postoje poslovi sezonskog ili privremenog karaktera i gde je potrebno relaksirati birokratiju koja prati prijavu i odjavu radnika. To su, pre svega, oblasti građevine, turizma i ugostiteljstva, kao i kućni poslovi – ističu u NALED-u, podsećajući da rade analizu, posle čega će predložiti načine za uređenje ove oblasti radnog angažovanja.

Angažovani na poslovima kućnog pomoćnog osoblja susreću se sa mnoštvom problema, a jedan od njih je to što ne postoji jedinstvena evidencija o broju radnika, jer oni mahom rade na crno i van sistema. Najčešće nemaju prava na zdravstveno (osim ukoliko nisu na evidenciji NSZ-a ili osigurani preko nekog člana porodice). Uglavnom reč je o ženama koje ceo život rade, a na kraju nemaju penzijsko osiguranje. Takvi radnici zarađuju od 400 do 500 dinara po satu, odnosno od 2.500 do 3.000 dinara dnevno. Država nema direktnih prihoda, već prihoduje indirektno, kroz potrošnju i PDV, a poslodavci nemaju bazu radnika za ove poslove.

U NALED-u dodaju da su ključni problemi zbog kojih ovi radnici najčešće rade na crno minimalna osnovica za plaćanje doprinosa koja je visoka – 23.931 dinar, gotovo kao minimalna zarada, pa im se ne isplati da rade na nepuno radno vreme.

– Ukoliko osoba radi četiri sata, prima 13.000 dinara, 9.200 dinara će platiti samo za poreze i doprinose, a stopa opterećenja neto zarade je 78 odsto. Procedura za povremeno angažovanje radnika je komplikovana, jer se sklapa ugovor o radu ili o privremenim i povremenim poslovima. Poslodavci su fizička lica koja nisu dovoljno upoznata sa procedurama angažovanja radnika, a često je i više poslodavaca za jednog radnika (čišćenje stanova) – objašnjavaju u NALED-u.

U 2019. prijavljeno 26.609 sezonskih radnika

U Srbiji zasad funkcioniše elektronski sistem za prijavu sezonskih radnika u poljoprivredi kroz onlajn platformu za pojednostavljenu registraciju radnika www.sezonskiradnici.gov.rs. Primena Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima počela je pre godinu dana, a, kako ističu NALED-u, koji je sa vladom i uz podršku Nemačke razvojne agencije još 2017. pokrenuo reformu sistema radnog angažovanja sezonaca u poljoprivredi, prednosti uvođenja e-sistema su brojni.

Radnici danas imaju sigurnu naknadu, penzijsko, osiguranje u slučaju povrede na radu, pravnu sigurnost iako ne postoji pisani ugovor, jer je sama registracija na portalu dovoljan dokaz (mogu da traže i pisanu potvrdu poslodavca). Privreda ima niže administrativne i finansijske troškove, podsećaju u NALED-u, a država je dobila uređen sistem, bolju efikasnost kontrole i naplate, nižu sivu ekonomiju, veće zapošljavanje i poreske prihode.

– U toku prošle godine registrovano je 26.609 sezonskih radnika i 311 poslodavaca, od kojih je 107 fizičkih lica. Država je prihodovala 65.445.967 dinara na ime poreza i 183.247.066 dinara za doprinose – nabrajaju u NALED-u.

Kućni poslovi nevidljivi i u svetu

Žene širom sveta svakodnevno ulažu čak 12 miliona sati rada u negu dece i starih, kao i u kućne poslove, ali im se taj rad najčešće ne plaća i potpuno je nevidljiv. Kada bi se plaćao minimalnom satnicom u određenoj zemlji, suma bi iznosila neverovatnih 11 milijardi dolara godišnje. Do te brojke došla je organizacija „Oksfam”, u izveštaju koji je ovih dana predstavljen u Davosu.

U ovom dokumentu, između ostalog, piše da sati koje devojke i žene ulažu u brigu o domaćinstvu u porodici ograničavaju njihovo školovanje i učešće na tržištu rada. One zarađuju malo ili nimalo i time gube šansu da postanu finansijski nezavisne. Na svetskom nivou čak 42 odsto žena je van tržišta rada, jer su vezane baš za kućne poslove, dok je kod muškaraca to slučaj sa samo šest odsto njih. Zaključak istraživača ove organizacije je da pripadnice nežnijeg pola faktički „rade previše i to često neplaćeno, bez priznanja i – nevidljivo”.