Tema - Srbija

I stranci kupuju srpski dug

Vlasnici srpskih državnih hartija, a samim tim i velikog dela javnog duga Srbije su (ovdašnje) domaće banke, njihove "majke" u inostranstvu i strana preduzeća.

Podaci Ministarstva finansija Srbije pokazuju da je u ovoj godini Uprava za javni dug prodala vrednosnih papira u iznosu od 180,25 milijardi dinara i 508,4 miliona evra. Vodeću grupu investitora u toku ove godine, kako ukazuju u Ministarstu finansija, čine "domaća pravna lica sa učešćem od 60 odsto".

- Trenutni dug po osnovu državnih hartija od vrednosti emitovanih na domaćem finansijskom tržištu, na dan 8. maja, po srednjem kursu NBS, iznosi 873,29 milijardi dinara, od čega dug po osnovu dinarskih hartija od vrednosti iznosi 70 odsto, dok je učešće evro denominovanih hartija od vrednosti 30 odsto - rečeno je "Novostima" u Ministarstvu finansija.

Ulaganje u srpske državne hartije je isplativo, a berzanski stručnjaci objašnjavaju da ove vrednosne papire mogu da kupuju ne samo banke i firme, već i građani. Kako za "Novosti" ističe Nenad Gujaničić, berzanski analitičar, državne dužničke hartije od vrednosti mogu da kupuju svi domaći i strani državljani, kao i sve domaće firme, banke i ostala pravna lica.

- Uslov za to je da imaju sklopljen ugovor sa brokerskom kućom ili bankom koje su ovlašćene da posreduju u trgovini tim hartijama, te da imaju raspoloživa novčana sredstva - napominje Gujaničić. - Za dinarske hartije je minumum pet komada od po 1.000 dinara, a za one nominovane u evrima pet komada nominalne vrednosti 1.000 evra, što je okvirno oko 50.000 dinara ili 5.000 evra.

Investitorima je još uvek primamljivo da ulažu u srpske obveznice i trezorske zapise.

- U situaciji kada su ključne kamatne stope najvažnijih svetskih centralnih banaka izuzetno niske, a prinosi na državnim hartijama sigurnih zemalja blizu ili čak ispod nule, portfeljni investitori traže prinos na drugim mestima - navodi Gujaničić. - Tako su u proteklom periodu postale prilično atraktivne i neke rizičnije destinacije kao što je naša zemlja. Sve dok su okolnosti ovakve, to jest dok su, pre svega "labave" monetarne politike američkih Federalnih rezervi i Evropske centralne banke, investitori će biti zadovoljni prinosima na ovakvim tržištima i slabo ko će razmišljati o verovatnoći naplate hartija po dospeću. Međutim, situacija se veoma brzo može promeniti, stoga kreatori domaće ekonomske politike to uvek moraju imati na umu i pokušati da učine javni dug održivim i kada dođu te promenjene prilike.

Solidan prinos
Ulagači koji kupuju srpske državne hartije mogu da očekuju solidan prinos. A, to je, iz ugla države, cena koju plaća da bi pozajmila novac. Tako se prinos na dinarske zapise i obveznice u poslednjih šest meseci kreće od 12,99 odsto (za dospeće od 10 godina) do 5,63 odsto (dospeće od tri meseca). Kod hartija vezanih za evro prinos se kreće od 5,5 odsto (dospeće od 10 godina) do 1,99 odsto (za hartije koje na naplatu dospevaju za 53 nedelje).