Tema - Srbija

''Isparilo'' 40.000 hektara pšenice?

Saša Dragin, ministar poljoprivrede, u više navrata je istakao kako je u Srbiji pšenicom zasejano 520.000 hektara, i kako će ove najvažnije žitarice, i sa prosečnim rodom od 3,5 tone po hektaru, biti dovoljno za naše potrebe.

S druge strane, međutim, sve češće se čuju oprečna mišljenja stručnjaka, koji navode kako pod pšenicom imamo čak 40.000 hektara manje, odnosno, da je zasejano samo 480.000 hektara, što je manje nego ikada do sada, i da nas od izvoza može "spasti" samo rod koji se primiče količini od četiri tone po hektaru.

Srbislav Denčić, rukovodilac Odeljenja za strna žita, novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, objašnjava kako su u proceni broja hektara zasejanih pšenicom, oni u Institutu, a i Republički zavod za statistiku, došli do istovetnih podataka.

- Pšenicom je, ove jeseni, u Srbiji zasejano samo 480.000 hektara, i to je najmanja količina ove najvažnije žitarice koja je ikada zasejana - izričit je Denčić. - Treba napomenuti i to da je ove jeseni, više od polovine površina zasejano u centralnoj Srbiji, a ne u Vojvodini. Do toga je došlo, pošto je setva u ovim krajevima trajala nešto duže.

Sa ovoliko površina pod pšenicom, dodaje Denčić, izuzetno je važno da se sačuva svaka biljka, odnosno, da se biljke na vreme prihrane i sačuvaju od bolesti, kako bi u žetvi dale maksimum.

- Prema procenama, rod od 3,7 odnosno, 3,8 tona po hektaru mogao bi da nas spase uvoza - navodi Denčić.

- Zasad nam vremenska situacija ide naruku. Nismo imali ekstremno niskih temperatura, a sada je i pao sneg. On je dodatno zaštitio pšenicu, koja je u zimu ušla u dobroj kondiciji, a biljke su, u zavisnosti od vremena setve, u fazi razvoja od tri lista, do bokorenja.

Denčić napominje kako sorte, razvijene u novosadskom institutu, bez većih problema podnose temperature od minus 15 stepeni, bez snežnog pokrivača.

- Pod snegom, koji je odličan termoizolator, biljke mogu bez problema da podnesu i minus 20 - ističe Denčić.

- Sneg, koji je pokrio pšenicu, međutim, ima i značajniju ulogu, jer stvara dodatni potencijal zimske vlage u zemljištu, koja će biti dragocena u martu i aprilu. n

Poskupljenje

Pšenica je, inače, kao i u svetu, i kod nas izuzetno tražena roba. Ovih dana prodaje se po ceni od 24,5 dinara po kilogramu. Ova cena je gotovo duplo veća od one koja se za ovu žitaricu nudila u vreme žetve.