Tema - Srbija

IT sektor perjanica izvoza

Beograd postaje popularno sedište inovativnih tehnoloških kompanija koje ovde pronalaze vrsne programere sa evropskim mentalitetom, izvrsnim znanjem engleskog jezika i sjajnim smislom za humor, navodi američki „Hafington post”.

Ovaj list je Srbiju svrstao među pet svetskih zemalja koje nude najkvalitetnije kadrove za pokretanje visokotehnološkog poslovanja, a osim rekordnog izvoza u prošloj godini, koji je samo za softverske usluge iznosio 678,3 miliona evra, pominje se i procenjuje da bi 30.000 programera u Srbiji odmah moglo da počne da radi za platu dvostruko veću od državnog proseka.

Krajem prošlog meseca premijer Aleksandar Vučić je najavio formiranje ministarskog tima za IT sektor, sa zadatkom da se izvoz softvera u naredne dve godine poveća sa 410 miliona na više od dve milijarde evra. I stručnjaci iz ove oblasti se slažu da ovaj sektor ima veliki izvozni potencijal, ali da je korišćenje tih prednosti nemoguće bez ozbiljnih mera države koje moraju da prate svetske trendove.

Prema nekim istraživanjima Srbija u IT sektor ulaže oko 60 evra po stanovniku i značajno zaostaje za Hrvatskom, koja, na primer, ulaže 200 evra, kao i Evropskom unijom koja je sa njenim 800 uloženih evra ipak nedostižna za nas.

Ljiljana Ršumović, koordinator projekta „Novi izvozni instrument Srbije“, koji u okviru Naučno-tehnološkog parka Srbije finansira švajcarska vlada, kaže za „Politiku” da je velika potražnja za stručnjacima u IT sektoru i da su oni u poslednjih mesec dana zaposlili 12 inženjera u kompanijama koje posluju u okviru parka.

– Mi trenutno imamo 33 kompanije, većinom IT, ali i iz oblasti poljoprivrede, biomedicine, nanotehnologija i robotike. One zapošljavaju ukupno 500 inženjera elektrotehnike, mašinstva i programera, a reč je o domaćim i stranim kompanijama koje su u Srbiji otvorile predstavništva. IT sektor je rastući sektor sa velikim potencijalima za privredu – kaže Ršumovićeva i objašnjava da u saradnji sa Centrom za razvoj karijere pri Univerzitetu u Beogradu utiču na studente završnih studija ili one koji su već diplomirali da ih zadrže u Srbiji nudeći im posao.

Prednost našeg tržišta je, kažu, talenti, inovativni duh i stručnost koja je i te kako cenjena svuda u svetu. Naša sagovornica kaže da Naučno-tehnološki park Beograd čini sve da smanji odliv mozgova iz Srbije, koja je prema poslednjim podacima na petom mestu u Evropu po broju mladih stručnjaka koji odlaze iz zemlje.

– Ranije su odlazili kadrovi sa iskustvom, a mi sada pokušavamo da zadržimo juniore da ne krenu tim stopama, nego da ostanu u Srbiji, jer ovde ima uslova da rade i napreduju – kaže Ršumovićeva.

Gordana Glišić-Morganti, vlasnica kompanije „MHT Balkan” koju je u Srbiji osnovala italijanska firma, kaže za „Politiku” da je razlog za pokretanje posla u Srbiji, između ostalog, cena rada, koja je i do 30 odsto niža, ali i uslovi poslovanja i stručni kadrovi koji mogu da odgovore svim izazovima u sektoru kojim se bavi, a to je izrada softvera.

Šanse za zaradu u IT sektoru su velike, međutim, i dalje imamo problem sa nedostatkom kadrova . Na primer, Novi Sad sa godišnjim prihodom od oko 100 miliona evra samo od prodaje softvera u manjim ili većim IT kompanijama zapošljava oko 3.500 stručnjaka, što je polovima ukupnog broja zaposlenih u 2.000 IT kompanija. U ovom trenutku moglo bi da bude zaposleno 30.000 stručnjka, ali ih nemamo.

Dragovan Milićević, vlasnik firme „Telnet“ iz Čačka, koja se bavi razvojem softvera namenjenog izvozu, kaže da je u ovom trenutku teško reći koliko trenutno kadrova nedostaje IT sektoru, posebno zbog potražnje u svetu. Međutim, postoje realni problemi u kojima bi država mogla da pomogne.

– To je pitanje mladih koji su tek sada stigli sa fakulteta, ali to nisu stručnjaci koji odmah mogu da rade naplative projekte, nego je potrebno da budu makar godinu dana na praksi. Ja imam resurse za njih pet, međutim, ako bih imao pomoć države nije problem i da ih bude 20 iz Čačka, jer su to budući kadrovi, kaže Milićević i dodaje da je problem i to što mediji danas potpiruju priču kako u IT ima novca i kako svako ko počne da radi ima 1500 evra platu. To, dodaje, nije tako. Jeste u slučaju kada neka kompanija pronađe genija na fakultetu i odluči da ga stipendira i kasnije angažuje.

– Ako bi Srbija dobila tim koji bi radio samo za IT sektor lako bismo došli do projekcije gde možemo stići u ovoj oblasti i koje rezultate imamo priliku da ostvarimo. To je laka računica. Ali, bez ozbiljnog pristupa ovom rastućem sektoru ne možemo da računamo na velike rezultate. Država može mnogo da pomogne, kao što to neke zemlje već rade, na primer poreskim olakšicama za IT kompanije do određenog profita i na taj način pomogne razvoj malih kompanija – zaključuje naš sagovornik.