Tema - Srbija

Iz klanice na deponiju

Otpad u Srbiji, umesto da se prerađuje, zagađuje životnu sredinu. Posebno je kritična situacija sa klaničkim otpadom, koji najčešće završava kao mogući izvor zaraze na divljim deponijama.

Iako imamo više od 200 zakona iz oblasti zaštite životne sredine, koji su usklađeni sa evropskim, oni se i dalje u većini slučajeva ne poštuju.

U Srbiji se kanalizacija bez prethodnog prečišćavanja ispušta direktno u reke. Divlje deponije niču na svakom ćošku, a leševi uginulih životinja, ili klanički otpad, baca se na sve strane.

"Najveći broj klanica, i to veće klanice, koje proizvode dnevno po 15 do 20 tona mesa, otpad odlažu na ilegalan način, na divlje deponije, koji služe kao hrana divljim životinjama, napuštenim psima. Čak postoje ilegalni lanci trgovine klaničkim otpadom, u kojem se vrlo često nalaze organi obolelih ili zaraženih životinja", kaže veterinar Ivan Rakić.

Većina takvih divljih deponija izvor je hrane za divlje svinje, šakale i lisice, što predstavlja opasnost zbog širenja zaraze, ne samo na životinje, već i na ljude.

Klanički otpad tretira se po Zakonu o veterini, pa su za njegovu primenu zadužene lokalne samouprave koje ga, kažu u nadležnom ministarstvu, ne poštuju.

"Pored toga, deponije se još uvek koriste za uklanjanje, što nikada nije bila mogućnost po zakonu. Nekada su po zakonu postojale kao način jame, grobnice i stočna groblja. Sada je to izuzetno, samo u slučaju velikog uginuća, ili ubijanja, kao što je kuga svinja, kada je moguće zakopati životinje, ali uz poštovanje zaštite životne sredine, odnosno da se ne ugrozi zemlja, voda i vazduh", objašnjava Slavica Nikolić Stajković iz Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede.

Dok u svetu raste interesovanje za iskorišćavanje nejestivih sporednih proizvoda iz poljoprivrede i prehrambene industrije, u Srbiji to postaje otpad i zagađuje životnu sredinu. Od takvog otpada, međutim, može da se proizvede biogas, biodizel, kompost ili tehnička mast.

"Nije samo klanični otpad problem, tu su i uginuća na farmama, kojih ima od dva do pet odsto na godišnjem nivou, tu su i zoohiogijenske službe u svakoj lokalnoj samoupravi, koje po Zakonu o veterini moraju da budu organizovane", kaže Nenad Budimirović, Privredna komora Srbije.

Procene govore da u Srbiji u klanicama nastane oko 250.000 tona otpada na godišnjem nivou. Samo manji deo prerađuje se u našoj zemlji, u Ćupriji i Bačkoj Topoli.