Tema - Srbija

Jagma za bankarskim sefovima

Oni koji žele da iznajme sef u nekoj od banaka u centru Beogradu, ali i u pojedinim gradovima Srbije, moraju da računaju s tim da do slobodne „fioke privatnosti” verovatno neće doći iz prvog pokušaja. Moraju da se pripreme za višemesečno čekanje na red ili na odlazak u pojedine banke u drugim delovima prestonice, jer u Beogradu vlada prava jagma za bankarskim sefovima.

Tako u Komercijalnoj banci kažu da su im svi prestonički sefovi zauzeti, a da u unutrašnjosti imaju tek poneki slobodan. Ova banka izdaje sefove građanima i pravnim licima na deset lokacija u Srbiji, od kojih je pet u Beogradu, a ostale su u Pančevu, Vršcu, Kruševcu, Vrbasu i Novom Pazaru.

– Korisnik sefa sa bankom zaključuje poseban ugovor, sa detaljnim uslovima korišćenja sefa. Ugovor se zaključuje na određeni rok, koji ne može da bude kraći od mesec dana. Sefom može da se raspolaže lično, preko jednog ili više ovlašćenih lica. U njemu mogu da se čuvaju dragocenosti, vrednosni papiri, dokumenta, umetničke slike, nakit, a ne smeju da se drže zapaljivi i eksplozivni predmeti i stvari, bilo šta što može da ugrozi sigurnost drugih klijenata, zaposlenih i prostorija banke ili ošteti sefove i njihov sadržaj – navode u Komercijalnoj banci.

Mesečne cene zakupa sefova su, u zavisnosti od veličine i lokacije, od 200 do 815 dinara za fizička lica, odnosno od 250 do 995 za pravna lica.

Petar Jovanović, član Izvršnog odbora Rajfajzen banke kaže da je većina sefova u ovoj banci zakupljena, ali još postoje i slobodni. Najviše se traže manji sefovi, tako da ih je veoma malo raspoloživo.

– Kako se stanje sa slobodnim sefovima stalno melja, preporučujemo klijentima koji su zainteresovani za zakup da pre dolaska u ekspozituru pozovu kontakt centar kako bi se obavestili o situaciji. Imamo sefove na osam lokacija, pet su u Beogradu, a preostale tri u Novom Sadu, Subotici, Nišu. Banka nudi sefove u 12 različitih dimenzija, a naknade se plaćaju kvartalno i kreću se od 1.920 dinara za najmanje sefove, pa do 9.600 dinara za najveći.

Sberbanka nudi klijentima zakup sefova u tri veličine, na period od godinu dana.

– Nismo primetili povećano interesovanje za ovu uslugu, ali naši kapaciteti su uvek na nivou iskorišćenosti od 95 odsto i ovaj odnos se duži niz godina nije menjao. Zakupci sefova su naši stari klijenti i ti zakupi uglavnom se produžavaju iz godine u godinu – kaže Vladimir Ćirić, ekspert za razvoj proizvoda.

Prilikom zakupa sefa, klijenti polažu i garantni depozit u iznosu od 100 evra, potpisuju saglasnost o pravilima i uslovima korišćenja, kao i ugovor o zakupu. Po potpisivanju ugovora klijent dobija ključ od sefa, dok banka zadržava drugi primerak. Pristup sefu imaju isključivo zakupac i osobe koje je zakupac ovlastio u prostorijama banke. Ni klijent ni banka nemaju mogućnost samostalnog otvaranja sefa, već se on otvara upotrebom oba ključa.

U Unikredit banci potvrđuju da ima slobodnih mesta u više od 2.260 sefova koja klijenti mogu da zakupe na period od godinu dana. Naknada za korišćenje sefa zavisi od dimenzija i kreće se u rasponu od 3.500 do 6.000 dinara godišnje. Prilikom iznajmljivanja sefa klijent polaže depozit za ključ u iznosu od 25 evra u dinarskoj protivvrednosti, a taj iznos se vraća prilikom otkaza zakupa sefa i vraćanja ključa.

U Inteza banci kažu da je interesovanje klijenata za ovom vrstom usluge uobičajeno, a građanima i pravnim licima na raspolaganju su i sefovi sa mehaničkom bravicom i elektronski samoposlužujući sefovi kod kojih je moguće pratiti vreme provedeno u kontaktu sa sadržinom sefa.

Banka izdaje sefove na jedan, tri, šest ili 12 meseci, a cene rentiranja zavise od dimenzija sefa i vremena na koje se vrši zakup. Građani koji se opredele za jednomesečni najam sefa sa mehaničkom bravicom, izdvojiće 400 dinara za sef manjih dimenzija, dok će ih najveći koštati 1.000 dinara. Sef sa elektronskom kontrolom pristupa najmanjih dimenzija dostupan je po ceni od 600 dinara, dok je za istu vrstu sefa u najvećoj raspoloživoj dimenziji potrebno izdvojiti 1.400 dinara za mesec dana zakupa.

Ne pružaju sve banke ovu uslugu, pa tako sefove za iznajmljivanje ne nude Sosijete ženeral banka i Eurobanka EEFG.

„Politika” je pitala da li je ovolika tražnja za sefovima izazvana, možda, slomom četiri domaće banke, ali i osećanjem nesigurnosti građana da svoje dragocenosti i vredne papire drže u kući. Rečeno nam je da su sefovi oduvek „popularni”. Reč je, jednostavno, o subjektivnoj proceni svakog od klijenata gde će i kod koda da skloni svoje vredne, a možda i drage predmete.

Sefovi su kod nas, baš kao i svuda u svetu, uobičajena bankarska usluga i to što ih trenutno nema dovoljno u centru Beograda posledica je činjenice da je ponuda manja od tražnje.