Tema - Srbija

Jedna parcela donosi i do 60.000 evra: Biljka koja daje na desetine tona prinosa mogla bi da postane novi zlatni rudnik

Artičoka se ne ubraja među kulture koje se tradicionalno gaje na srpskim njivama, ali bi upravo mala domaća proizvodnja mogla da bude zanimljiva poljoprivrednicima koji traže tržišnu nišu. Ova biljka je dobro poznata u mediteranskoj kuhinji, a koristi se sveža i za preradu.

Gajenje u Srbiji jeste moguće, ali računica zavisi od sorte, zemljišta, navodnjavanja i mogućnosti prezimljavanja biljaka. Zbog toga bi za proizvođače bez iskustva sigurnija opcija bila podizanje manjeg probnog zasada i pronalaženje kupaca pre širenja proizvodnje.

Hektar može da donese i više od 20 tona

Prinos artičoke značajno varira. Pojedina istraživanja pokazala su da su hibridne sorte davale oko 14,6 do 15,7 tona tržišnih glavica po hektaru, dok su prinosi nekih lokalnih sorti bili između 2,6 i 7,3 tone.

U povoljnim uslovima rezultat može da bude znatno bolji. U pojedinim ogledima zabeleženo je od 13,7 do 24,3 tone po hektaru.

Gustina sadnje takođe zavisi od sorte i načina proizvodnje. U jednom proizvodnom sistemu korišćeno je oko 9.200 biljaka po hektaru, sa razmakom od 1,4 metra između redova i 0,8 metara između biljaka.

Početna ulaganja obuhvataju pripremu zemljišta, sadni materijal, navodnjavanje, đubrivo, zaštitu biljaka, radnu snagu, berbu, ambalažu i transport. Troškovi zato mogu znatno da se razlikuju, posebno u zavisnosti od toga da li proizvođač već poseduje zemlju, mehanizaciju i potrebnu infrastrukturu.

Prihod od hektara teoretski i do 60.000 evra

Najveća nepoznanica je cena po kojoj proizvođač može da proda rod. Ako bi prinos dostigao 15 tona po hektaru, uz cenu od dva evra po kilogramu vrednost proizvodnje bila bi oko 30.000 evra.

Sa cenom od tri evra prihod bi dostigao oko 45.000 evra, dok bi četiri evra po kilogramu značila vrednost roda od približno 60.000 evra. Reč je, međutim, o bruto prihodu, pre odbijanja svih troškova proizvodnje, a takva računica podrazumeva i da čitav rod može da se proda po navedenoj ceni.

Artičoka zahteva dovoljno vode, pa je pouzdano navodnjavanje jedna od važnijih stavki. Jednako je bitan izbor sorte koja odgovara lokalnim klimatskim uslovima.

Najveći izazov nije proizvodnja, već prodaja

Mala zastupljenost artičoke na domaćim njivama istovremeno predstavlja prednost i rizik. Konkurencija je slabija, ali ni tržište u Srbiji nije razvijeno kao u mediteranskim zemljama.

Potencijalni kupci mogli bi da budu restorani, trgovinski lanci, specijalizovane prodavnice i prerađivači. Bez unapred obezbeđenog plasmana, međutim, veća proizvodnja nosila bi ozbiljan rizik.

Zato bi racionalniji početak bio zasad od nekoliko ari, ispitivanje odgovarajućih sorti i potražnje, a tek zatim eventualno širenje proizvodnje. Artičoka može da bude zanimljiva nišna kultura, ali visoki mogući prihodi po hektaru sami po sebi ne znače i visoku zaradu.