Tema - Srbija

Jeftiniji gas od Srbije imaju samo Ukrajina i Mađarska

Ostaje da se vidi da će to biti ugovor na po mesec ili tri, budući da Evropska unija počev od januara 2027. insistira na potpunoj zabrani korišćenja ruskog gasa. Srbija 90 odsto zavisi od uvoza ovog energenta koji stiže gasovodom „Turski tok”, teško da će ikada imati sigurnijeg i jeftinijeg dobavljača od ruskog „Gasproma”.

Na koji period će ugovor biti potpisan zavisiće od pregovarača, rekao je ambasador Rusije u našoj zemlji Bocan-Harčenko u intervjuu za„Novosti”.

„Ne znam zašto se, kada imamo u vidu stabilnost snabdevanja, toliko priča o rokovima ugovora. Razumeo bih da postoje sumnje da je odnos kompanije ’Gasprom’ drugačiji, ali decenijama unazad imamo potvrde da je reč o najpouzdanijem, najozbiljnijem partneru Srbije”, naveo je Bocan-Harčenko.

Ono što ostaje kao važno pitanje jeste da li će cena na kraći rok biti povoljna kao što je bila na duži, zahvaljujući kojoj je, kako je istakao Harčenko, od početka ugovora Srbija imala oko 300 miliona evra uštede godišnje. U pojedinim periodima cena gasa na tržištu bila je i do dva puta veća od one po kojoj je, po ugovoru, ruski gas isporučivan Srbiji”, naglasio je ruski ambasador.

Da Srbija u ovom času ima najpovoljniju cenu zahvaljujući državi, potvrdio je i predsednik Aleksandar Vučić istakavši da plaćamo oko 285 dolara za 1.000 kubika umesto 483.

Gde je Srbija po ceni gasa za domaćinstva?

Ako se pogleda tabela cena gasa od januara 2026. godine na portalu „Energypricesindex.com” jasno se vidi da jeftiniji gas od Srbije imaju samo Kijev i Mađarska. Srbija gas plaća 4,61 evrocent po kilovat-satu sve sa taksama.

Najvišu cenu plaćaju stanovnici Stokholma, i to po ceni tri puta višoj od prosečne evropske cene za krajnjeg korisnika, a sledi ih Amsterdam, koji je druga najskuplja prestonica. To se može objasniti prirodom švedskog tržišta gasa, malim brojem potrošača od samo 77.000 domaćinstava-kupaca gasa u celoj Švedskoj, od kojih je 50.000 u izolovanoj gasnoj mreži u Stokholmu.

Bern je trenutno treća najskuplja prestonica kada je reč o gasu. Cena u Stokholmu je za 13 puta veća nego u Budimpešti, najjeftinijem potrošaču ovog energenta u EU, i skoro 22 puta veća u poređenju sa Kijevom. Prirodni gas za domaćinstva je obično jeftiniji u zemljama centralne i istočne Evrope. U januaru samo Prag ima cenu koja je iznad evropskog proseka.

Kao objašnjenje navode se promene koje su se dogodile na tržištu prirodnog gasa od početka godine. To je dovelo do povećanja cene od 30 odsto u Bratislavi, za oko tri odsto u Amsterdamu, za dva odsto u Dablinu i Pragu i Beču, zbog smanjenja poreza na energiju i komponenti distribucije. Do pada cene gasa od 11 odsto došlo je u Berlinu, za pet odsto u Atini, u Viljnusu. Pad cene je zabeležen od tri odsto u Luksemburgu, zbog smanjenja komponenti energije i distribucije, za dva odsto su niže cene u Ljubljani, Madridu i Sofiji, Londonu i Rigi.

Prosečna cena prirodnog gasa za krajnje korisnike ostala je stabilna u januaru, pri čemu je u šest od 27 glavnih gradova došlo do povećanja cena. Sniženja su primećena na 10 tržišta, dok na preostalih 11 nisu vidljive varijacije. Referentna cena TTF-a (referenta cena za Evropu) je ovog meseca naglo porasla nakon kontinuiranog trenda pada, čak prešavši 40 evra po megavat-satu, nivo koji je poslednji put viđen u junu 2025. godine.

Nagli porast se pripisuje hladnom vremenu, niskim nivoima skladištenja i rastućim geopolitičkim tenzijama, što dokazuje da je tržište i dalje veoma nestabilno. Najveći porast broja krajnjih korisnika prirodnog gasa primećen je u Bratislavi (30 odsto), jer ranije univerzalne subvencije za energiju više neće pokrivati sva domaćinstva, već samo one ispod određenog prihoda.

Nasuprot tome, Berlin je zabeležio najveći pad cena prirodnog gasa za krajnje korisnike (za 11 odsto, što je rezultat nižih tarifa od strane GASAG-a, podrazumevanog dobavljača u nemačkoj prestonici, kao i ukidanja naknade za skladištenje gasa).

U Atini je pad cena prirodnog gasa za krajnje korisnike od pet odsto rezultat niskih cena TTF-a u decembru, jer je većina tarifa za prirodni gas u Grčkoj indeksirana prema referentnoj ceni TTF-a iz prošlog meseca.

Istraživanje portala pokazuje da u strukturi cene gasa u proseku energija predstavlja 48 odsto krajnje cene, distribucija 25 odsto, porezi na energiju 11 odsto i PDV 16 procenta za evropske prestonice. U Holandiji, počev od januara 2020. godine, porezi na energiju se koriste za podsticanje ponašanja potrošača i potrošnje energije. Trenutno, porez na energiju za stambenog korisnika prirodnog gasa predstavlja oko 35 odsto od krajnje cene u Amsterdamu. Cilj je da se podstakne upotreba druge vrste energije umesto ruskog gasa. Energetska kriza dovela je do značajnog povećanja prosečne energetske komponente u prestonicama EU, dok se sada čini da su cene smanjene u poređenju sa prethodne dve godine.

Prema podacima Agencije za energetiku Srbije, domaćinstva za grejanje stana od 60 kvadrata korišćenjem prirodnog gasa ove grejne sezone imaju gotovo identične troškove kao prethodne, oko 59.500 dinara, što je za 6.500 dinara skuplje od najjeftinijeg drveta.